Мукама против празног стомака
НОВИ САД: Срела се два гарија стара, новосадска господа права, те с ноге на штап, па ногу, обојица главе погну.
Иду шором центра града, играли им брк и брада.
Каже први, све је теже, касно устаје, раније леже, а други ће на то, очито гладан, трудећи се да не буде нападан, да л’ бурека у њиховом правцу има, то је све што га занима.
Први пак наставља да ниже муке, све набраја на прстима руке; не одустаје ни гари желуца празна, ова ће шетња вазда бити казна!
Маторе им уши, па обојица вичу и без пардона настављају причу – свак’ своју бригу упорно дели, а радо би, да могу, увелико сели.
Обилази их свет из „млађијех” дана, оваква препирка није им страна, па не маре много да л’ их ко слуша; уморне им ноге, уморна и душа.
А желудац крчи, вришт’о би да може, ’оће ли моћи да се више сложе – куда шетња води, до пекаре или куће, свак’ на своју воденицу вуче...
Ал’ на крају, никоме лакше није, нити покушава неслагање да скрије.
Кад сам им утекла, постадоше тиши; какав ли је крај, изволи, допиши!
Леа Радловачки