Лане запослено 50 одсто више Новосађана него 2021.

Како је за „Дневник” рекла в. д. директора Филијале Нови Сад – НСЗ Татјана Видовић, број лица на евиденцији смањен је за 11,4 одсто у протеклих годину дана, а према образовној структури највећи удео међу незапосленима чине они са средњим нивоом квалификација (48,5 одсто), потом са вишим и високим образовањем (31,8 одсто), док је најмање незапослених без квалификација и нискоквалификованих (19,7 одсто).

– У овој години приметна је знатно већа потражња за радницима, нарочито за појединим профилима, што је допринело да се током ње запосли 50 одсто више Новосађана него прошле године – казала је за наш лист Татјана Видовић. – Позитивна кретања на тржишту рада су у директној вези са економском политиком коју креирају држава, Покрајинска влада, као и Град Нови Сад на локалном нивоу, али знатан допринос томе дају и програми финансијске подршке и мера које спроводи НСЗ. 

Из републичког и покрајинског buyeta, те buyeta локалних самоуправа, путем различитих субвенција кроз програме подршке запошљавању, радно место добило је око 1.800 особа са евиденције Филијале Нови Сад, а од тога око 1.200 Новосађана. Наша саговорница напомиње да, ипак, један број кадровских потреба послодаваца остаје незадовољен, најчешће јер на евиденцији нема кандидата са траженим квалификацијама или незапослени одбијају понуђене услове рада.

– Упркос очекивањима да ће тржиште рада негативно реаговати на тренутна геополитичка превирања и глобалну енергетску, као и инфлаторну кризу, то се није десило и оно је остало стабилно са позитивним тенденцијама, те потражња за радницима чак и расте – истакла је она. – Спрам података којима располаже Филијала Нови Сад Националне службе за запошљавање, можемо рећи да међу најтраженије у Новом Саду спадају ИТ стручњаци, инжењери машинства и грађевине са одговарајућим лиценцама, инжењери електротехнике, математичари, професори физике, лекари с одговарајућим специјализацијама (анестезиолози, интернисти, гинеколози, радиолози) и стручњаци за финансије – рачуновође.  

У току је финална фаза програма за младе „Моја прва плата”, који се реализује по трећи пут, те се тренутно закључују тројни уговори између НСЗ,  послодавца и изабраних кандидата. Након тога ће млади започети своју деветомесечну праксу, а у тај програм Филијала Нови Сад ће укључити 457 младих. Највећи део њих имаће прилику да своје прво радно искуство стекне на пословима административних референата, фризера, трговаца, фармацеутских техничара, оператера на машинама, грађевинских инжењера, програмера, стоматолога, сарадника у људским ресурсима и графичких дизајнера.

Што се тиче профила нижег нивоа образовања, највише су тражени оператери на ЦНЦ машинама, заваривачи, књиговође, возачи Ц, Д и Е категорије, кувари, конобари, месари, пекари, радници у области грађевинарства (армирачи, тесари, бетонирци, зидари, молери, руковаоци грађевинским машинама), електричари, магационери и фризери. Међу овим занимањима су и она која карактерише изразита дефицитарност, што послодавцима отежава проналазак одговарајућих кадрова – на пример, грађевински радници, угоститељи, програмери, возачи. 

– На евиденцији незапослених се најдуже задржавају они чија су занимања на данашњем тржишту рада застарела, каква су ковач, помоћник прелца, прелац, помоћник дактилографа, дактилограф, управни техничар, биротехничар… – објаснила је Видовићева. – До посла теже долазе и економски техничари, матуранти гимназије, културолошки техничари, хемијско-технолошки техничари, машински техничари, правници, економисти и други профили друштвено-хуманистичког усмерења, попут историчара, социолога, филозофа и географа, јер ту постоји много већа понуда кандидата на тржишту рада од потражње за њима. 

У наредној, 2023. години, у плану су два сајма запошљавања – пролећни и јесењи. Видовићева истиче да се сајмови организују уз подршку Града Новог Сада, који је годинама уназад најзначајнији партнер у креирању и унапређењу политике запошљавања на локалном нивоу, те да ће Град и наредне године извојити рекордна 203 милиона динара за подршку програмима запошљавања у Новом Саду. 

– Почетком године објавићемо јавне позиве за реализацију програма финансијске подршке запошљавању, за шта ће buyet бити већи за око 300 милиона динара од овогодишњег, те ће износити 6.850.000.000 динара – истакла је наша саговорница. – И у 2023. години акценат ћемо ставити на теже запошљиве категорије становништва, промоцију и развој предузетништва, усклађивање понуде и потражње на тржишту рада, запошљавање младих и њихову брзу интеграцију у тржиште рада кроз програм приправника и стручне праксе, као и повећање учешћа особа са инвалидитетом и корисника социјалне новчане помоћи у мерама активне политике запошљавања. 

Д. Андулајевић