Колонија рода на ободу Новог Сада

„Прављење гнезда на преко 20 метара високом бетонском стубу је нешто потпуно ново за роде, па можемо рећи да видимо једну малу еволуцију понашања те птице“, рекао нам је орнитолог Милан Ружић из Друштва за заштиту и проучавање птица Војводине; уз напомену да је рода способна да уради све што може да би опстала у нашем окружењу и да би наставила даље ту да живи или освоји чак неко ново станиште.

Када се говори о родама у градовима, у сваком већем углавном постоји неки пар рода. Ипак, градови баш и нису најбоља станишта, јер не пружају довољно добрих услова због велике буке прузроковане саобраћајем, затим мањка хране и слично.

„Међутим, ово што се догађа у Новом Саду је потпуно обрнут процес. Роде су почеле да насељавају град из смера депоније, јер је она непресушан извор хране, односно пуна је зеленог материјала, меса и других отпадака које човек баца. Прво смо приметили неке појединачне птице, које су биле у потрази за добрим местом за стационирање, затим су уочена нова гнезда, и тек детаљнијим прегледом установили смо да има осам направљених и још два гнезда у почетку изградње на тој бетонској структури поред Мегамаркета “Рода” на Клиси, тако да практично тамо данас имамо једину колонију рода у Србији“, наводи Ружић.

По речима нашег саговорника, слободно се може говорити о колонији,  јер су поједини комшијски парови на свега неколико метара удаљени једни од других, при чему се - што је врло занимљиво – не дирају се међусобно, већ се толеришу и та појава је више везана не толико за Источну, колико за Западну Европу. Пре четири године је на поменутој конструкцији примећен само један пар младих рода, а сада бетонски костур недовршене зграде постаје омиљено место за предах младих птица од њиховог дугог путовања.

„На Новосадској депонији, примера ради, у току зиме борави и преко 10.000 птица, нарочито галебова који односе огромне количине органског отпада и да није њих, те депоније би много краће трајале, јер би било много више трулежа, метана, непријатних мириса и слично. Сада су се и роде адаптирале и научиле како да искористе депоније као велики извор хране. Осим депоније, одмах поред пиваре и Мегамаркета “Рода”, налазе се велики копови, који су настали након вађења шљунка или песка. То је некадашњи Новосадски рит, који је представљао значајно станиште за животиње, али је временом изгубљено, јер се град ширио и тај простор се исушивао. Али роде су и тамо у могућности да нађу додатну гозбу. Ипак, чињеница је да су роде јако завичајне, односно увек се враћају свом месту, па се поставља питање одакле сад нових девет парова ако прошле године није било нових гнезда. Нажалост, на то несумњив одговор није могуће дати, јер птице нису прстеноване, односно немају никакве ознаке како бисмо их препознали, па оне могу бити из Пољске, Чешке, Мађарске...“, каже Ружић.

Ружић напомиње да се грађани сад питају и шта ће бити са овим родама ако неко крене да завшава поменути објекат. Но, разлога за бригу нема, јер су беле роде строго заштићена врста...

„Ако се оне населе на неки објекат, морају се одредити одређене мере да се те птице сачувају. Не сме се рушити гнездо у периоду гнежђења, али могуће је направити техничке мере да се она издигну, евентуално преместе, наравно све у договору са надлежним институцијама као што је Покрајински завод за заштиту природе. Увек је могуће наћи меру да се оствари и оно што је човеку потребно, и да птицама буде добро“, појашњава Ружић.

Већина гнезда рода ипак се налазе у селима, а по речима орнитолога, највише се истиче Потамишје,  у ком се налази четвртина свих гнездећих парова у Србији, дакле негде око 350 парова. Тај предео је за њих најбољи зато што има највише хране, као и повољних станишта: рибњака, поплавних ливада, бара, кубика који се налазе уз реке... Све су то станишта на којима оне могу да пронађу довољно хране ( рибе, жабе, инсекти). При томе су гнезда најчешће разбацане по димњацима, крововима, некад на дрвећу, а у последње време највише их је на електричним водовима, што није добро, будући да ту често и страдају.

„Радили смо попис гнезда рода на територији целе Србије 2014. године и тада је направљен пресек стања. У целом Новом Саду била су тада три гнезда, рачунајући ту и локацију на градилишту новог Мегамаркета, а два су била на Телепу. Међутим, ситуацијаје сада битно другачија, јер је само на тој локацији код мегамаркета и пиваре број парова повећан за десет пута, и то само за једну годину, што је невероватно. Можда би било очекивано да сваке године буде пар до два више, али оволико... То нам само показује да хране има, јер колико год да животиње имају добро станиште, у смислу да могу да направе гнездо, ако нема хране, оне морају да траже ново место.

Тај тренд се поклапа са оним што се бележи и у остатку Источне и Централне Европе, а то је, како потврђује наш саговорник, да генерално број парова рода расте и да се ситуација поправља, односно да им бројност генерално расте. Разлог томе је и што људи обраћају више пажње, примењују се мере њихове заштите, спречавају се струјни удари, омогућавају им се нова станишта на којима има довољно хране...“, подсећа Ружић.

И. Миклоши