КОЛИКО ЗАРАЂУЈУ БЕБИСИТЕРКЕ У НОВОМ САДУ Ево колико се може добити за чување деце

Неретко дадиље, претежно студенткиње, у договору са родитељима спусте сатницу и на 500 динара, док се на интернету могу пронаћи и огласи са драстично нижом ценом од 280 динара по сату.

Иако се чувањем малишана баве и средовечне жене, родитељи највише прихватају услуге млађих особа, углавном студенткиња и апсолвенткиња, које ће по приступачној цени повремено чувати децу. Такво ангажовање понекад захтева и већи физички напор, нарочито ако је реч о малој деци, па су због тога млађе жене у завидној предности.

Како то занимање није званично препознато на тржишту рада, мајке и очеви се опредељују да дадиљу одаберу у огласима постављеним на друштвеним мрежама или да путем препоруке пронађу особу која ће се бринути о њиховој деци. Агенција које се баве проналаском бебиситерки у Новом Саду готово и да нема, па је једини избор учлањивање у разне Фејсбук групе, међу којима је најпознатија „ЧувалицаНС”.

- Мој будући посао обухвата рад са децом и већ четири године се бавим чувањем деце, и то најчешће оне које имају мање од годину дана па до четири године, док не крену у вртић - рекла је за „Дневник” студенткиња логопедије Ивана К., која истиче да данас није тешко чувати децу, осим када се наиђе на захтевне родитеље. - И ту, опет, зависи од породице. Углавном сам приметила да родитељи ограничавају децу у многим стварима, тако да сам и ја често у недоумици на који начин да их чувам. Да ли смеју да се испрљају док се играју или не? Дефинитивно је сада другачији начин васпитања, а деца су све чешће под стакленим звоном.

Када је реч о плаћању, наша саговорница истиче да цену утврђује по договору са родитељима и да она не буде нижа од 500 динара по сату.

- Сматрам да би та цена рада за овај посао требало да буде виша, али мени је у свему томе једини мотив био рад са децом, и да стекнем што више искуства - казала је Ивана. - Рад са децом ме опушта јер са њима сазнам нешто ново што ме сваки пут одушевљава. Уколико дадиља жели да успе у овом послу, требало би да јој буде занимљиво са децом, да је активна, флексибилна и мотивисана.

Да су у Новом Саду дадиље и бебиситерке најчешће студенткиње доказује и пример М. К. из Панчева, која је након завршетка студија престала да се бавим чувањем деце.

- Око три године сам чувала децу, а док сам била апсолвент и до пет пута недељно - казала је она. - Послове сам, углавном, налазила преко препоруке и зарада је била задовољавајућа током студија. У једном моменту ми је било физички напорније, пошто сам углавном чувала малу децу, али, срећом, то су била послушна и добра деца. Сада бих волела да се усмерим на дефектологију, али, ако буде било прилике, вратићу се том послу.           

А. Чегар