Kако су некада живела и играла се деца у Сремским Kарловцима

Поставка “Кад су Карловчани били мали“ музејских саветника др Гордане Петковић и Дивне Гачић, садржи предмете, као што су одећа за бебе с краја 19. и почетка 20. века, играчке од најстаријих лутака и меда, до гумених играчака из седамдесетих година 20. века, као и бројне фотографије на којима су представљена деца различитих узраста.

- Идеја о реализацији изложбе настала током јесени 2016. године, подстакнута је учешћем наших најмлађих суграђана у раду музејских радионица и њиховим интересовањем за музејске приче о детињству њихових вршњака у прошлости – каже једна од ауторки изложбе Дивна Гачић. -Други мотив била је чињеница да у Завичајној збирци у Сремским Карловцима детињство као тема није до сада било обрађено и представљено на овај начин. Основу изложбе чине музејски предмети које чува Завичајна збирка, али припремајући је, одлучиле смо, ради потпуније слике детињства у prеthodnim деценијама, да прикажемо и фотографије и играчке из карловачких породица. Карловчани су нам свесрдно изашли у сусрет и на томе смо им веома захвалне. 

Према речима др Гордане Петковић, тема изложбе је изразито комплексна и може се сагледавати из више углова и представити на много начина.

-Надамо се да смо, на наш начин, бар у једном сегменту, осветливши ову тему, допринеле проучавању локалне историје и да смо малим Карловчанима омогућиле да завире у магичан свет детињства у прошлости – истиче Петковићева и додаје да животу деце у Карловцима током 19. века до сада није била посвећена већа пажња стручне јавности. - О животу деце у Сремским Карловцима током друге половине 19. века нема пуно података. Спорадично их налазимо у сећањима појединаца попут Косте Петровића и Василија Константиновића.

По речима ових двеју музејских саветница, које свако мало откривају  кроз интересантне изложбе детаље из живота грађана Сремских Карловаца кроз векове, како је изгледао живот деце у једној грађанској породици у Срему крајем 19. века најбоље  дочарава Коста Петровић, чувени професор Карловачке гимназије.

Из записа Петровића види се да је „имао велике Баукасн коцке и да је градио куће или је ређао оловне војнике и са њима правио маневре“. Напомиње да су девојчице имале лутке и намештај за њих, и шиле су од крпица луткама одећу.  

-Играчака је било доста и њих је отац доносио из Беча. Око шест сати после подне постављао се сто за мању децу и износила се за њих вечера. То су обично били резанци или тарана у млеку, сир с кајмаком, сланина, шунка – како кад, а после вечере колачи и компот. Око пола седам већ су били у кревету. Родитељи су са старијом децом касније вечеравали и дуже су остајали. Отац је читао „Пестер Лојд“, а мати је са кћеркама радила неки ручни рад или је такође читала. Деци је читала и приче из „Хиљаду и једне ноћи“. Зими, у пролеће и јесен када су падали киша и снег ... те дане су деца веома волела јер су им родитељи посвећивали све слободно време“, открива  Коста Петровић како су деца некад у Карловцима живела.

Слику о томе како су некадашњи малишани живели у Карловцима, како и чиме се играли, данашња карловачка деца,  али и њихови родитељи, могу да стекну разгледањем ове поставке, која ће бити отворена до маја следеће године.

Зорица Милосављевић