Дечја олимпијада одржана у Каменичком парку
Олимпијске такмичарске игре „Тата и ја”, десете по реду, одржане су у Каменичком парку. Вртић „Змај” из Сремске Каменице ПУ „Радосно детињство” организовао је дружење и надметање око педесеторо деце узраста од три до седам година, који су учествовали заједно са својим родитељима.
Све игре су заједничке, учествовала су првенствено деца са татама, у једној игри само тате, а у последњој игри такмичиле су се маме и тате међусобно.
Руководилац вртића Весна Здравковић каже да су игре сваке године исте, јер деца не желе да се оне мењају и највише уживају у традиционалним.
Како каже, највише воле игру са зидарским колицима, у којима их тате возе, казала је.
Деца су потврдила да уживају у игри са зидарским колицима, као и игри „дан – ноћ”.
– Не знам чега ћемо се све играти, али сам спремна и једва чекам, усхићена је била шестогодишња Чарна Делић.
Чарна је са својом другарицом Никодимом Тркуљом отпевала химну Олимпијаде, коју су по речима васпитача, певали сви и за време ручка: „Олимпијада почиње сада, као чоколада свима нам прија. Певај детињство Змајевог града, а песма – то смо тата и ја”.
Оно што је занимљиво је да се увек види да родитељи озбиљно схвате ово такмичење и дају све од себе.
– Некад дође и до расправе тата, јер су они више такмичарски настројени од деце. Срећом, ту је и полиција која нам је позајмила разглас, па могу и да реагују ако затреба, рекла је кроз шалу главна васпитачица.
Један од родитеља Горан Микић дошао је, ипак, у фер-плеј духу дружења кроз игру.
– Дошао сам да се играмо и да победимо сви заједно, да се дружимо и добро забавимо.
Као што је рекао, Олимпијада нема победника, већ побеђују сви. Има само циљ да учествује што више њих, а на крају тате и деца су добили заједничке захвалнице.
Руководилац вртића Весна Здравковић увиђа разлику међу генерацијама које су одрастале већином кроз игру и физичке активности и оним које су сада окружене технологијом.
– Ту разлику створило је присуство интернета и телевизије, тако да се у нашем вртићу телевизор не укључује, јер највећи део времена проводимо напољу и трудимо се да, бар док су у вртићу, деца буду одвојена од технологије.
Овакви догађаји их још више активирају, па једва чекају да се такмиче. Чак и она деца која су стидљива и повучена, желе да се такмиче, јер су са њима и тате.
М. Рашић