Јана и Елена Црномарковић у свету музике од најранијег детињства

Сестре су још од најранијег детињства показивале склоност ка тоновима, мелодијама и свиме што има везе  са музиком. Од своје треће и четврте године најмлађи су чланови чувеног новосадског дечијег хора “Звончићи”, као и Академског културно-уметничког друштва “Соња Маринковић”, притом обе свирају клавир.

- Од своје треће године сам кренула у хор “Звончићи”, а Јелена Томашевић ми је једна од омиљених певачица – раздрагано ће Елена

Црномарковић. - Свирам клавир у музичкој школи “Мусиц harmony”, а почела сам сама мало да учим и гитару. Од композиција сам свирала “Менует” од Баха, као и “Сонатину” од Бетовена, а припремам се за нову композицију.

Четрнаестогодишња Јана уз певање похађа и музичку школу “Јосип Славенски”, клавирски одсек од своје осме године. Сестре воле све што и друге девојчице, од моде до плеса, али ипак, њихова највећа љубав је певање. Обе су чланице центра за музичко образовање “Културно склониште”, где похађају  часове соло певања код Светлане Цеце Паладе.

- Мама ми каже да сам прво почела да певам, па онда да причам – насмејана је Јана, откривши нам да је са четири године кренула на хор у “Мелодис”, а касније је наставила у “Звончићима”. – Што се тиче клавира, наступала сам на концертима школе, на такмичењима из теорије и солфеђа, а највише волим да свирам неке лаганије композиције. Почела сам да учим да свирам и гитару, мада ми се клавир више свиђа. То је моја прва љубав.

Осим тога, како каже, уписала је традиционално певање у Сомбору, у основној музичкој школи “Петар Коњовић” јер у Новом Саду не постоји тај смер. Притом учи и корејски језик.

- Када смо били у изолацији 2020. година, истраживала сам нове музичке жанрове и када сам чула корејски поп, свидео ми се, доста је то познато у свету и пожелела сам да научим њихов језик и упознам им културу и традицију – рекла је старија сестра Јана. - Учествовале смо и награђиване Елена и ја на преко 50 фестивала дечје музике у земљи и региону. Мој почетак учешћа кренуо је са девет година, а Еленин са свега четири. На неке фестивале се жељно и враћамо, због посебног искуства и прелепог дружења.

Јана једини представник Србије

Јани Црномарковић је посебно драга прва награда освојена на фестивалу у Прилепу, где је била једини представник Србије, као и прве награде освојене на онлине фестивалима на Сицилији, са песмом “Молитва” од Марије Шерифовић. У Монаку је такође била једини представник Србије у својој категорији. Обе девојчице су пак певале на књижевним вечерима, хуманитарним концертима , а радо су виђене и у телевизијским дечјим емисијама на РТВ Војводина “Зврк” и “Добро јутро лењивци”. Неки од омиљених фестивала су им “Шкољкице” у Новом Саду, “Тин” у Доњем Милановцу, “Звездички” у Прилепу “, Распјеване пахуљице” у Мркоњић Граду, “Док тече Лашва” у Новом Травнику, као и “Та се песма љубав зове” у Кикинди, “Шарени вокали” у Сомбору, “Мале мелодије Мостара”. Међу омиљене класификују се и “Лино фест” у Сарајеву, “Чаробна фрула” у Загребу, “Ангел воице ” у Београду, “Златни глас” у Суботици, “На крилима детињства” у Панонији ,”Наша радост” у Подгорици, “Разигране ноте” у Загребу, “Брежице” у Словенији ,”Златна пахуља” у Рожајама, “Златне искре” у Бугарској …

За Јану је компоновано и неколико песама попут “Тражим те”, “Израшћемо ми у људе”, “Мајко” и “Ко зна да сања”, док је за Елену “Крилата пиџама”. Песму “Две поле” написао је посебно за њих две песник Тоде Николетић, а музику и аранжман урадио композитор Ладо Леш. Како сведоче обе, песма је ођекнула међу људима, доживевши велики успех. Мајкама је кажу омиљена песма “Мајко” , за коју је текст написао Вид Вицко Вукелић, а музику и аранжман урадио Ладо Леш. Мама Драженка додаје да је Ладо Леш учествовао у стварању сваке композиције, те су му веома захвалне што је допринео њиховом музичком напретку.

Велике успехе сестре Црномарковић забележиле су на музичким онлајн фестивалима, како у земљи, тако и у иностранству. Посебно су запажене на црногорском фестивалу “Д – мол”, када је Елена била победница публике у својој категорији са преко 2.000 гласова. Јана је својим учешћем на украјинском онлајн фестивалу етно песме освојила срца и уз другу награду за интерпретацију, добила позиве за учешће на многим фестивалима у иностранству.

Тако младе, Јана и Елена већ плене музички свет, па су тако и на последњем онлајн фестивалу “Шкољкице”, који се реализује у Новом Саду, освојиле прве награде, свака у својој категорији, док је Јана добила и специјалну награду за интерпретацију.

И. Бакмаз