Изложба рукотворина у Прихватилишту за одрасле у Футогу

Музички део програма припремио је Миша Близанац са својим хором, а поздравне речи упутила је и директорка те установе Славица Шкрбић, између осталог захваливши се свима који су дали свој допринос да једна таква радна јединица функционише најбоље што може.

- Дан бескућника се обележава 10. октобра, а сваке године, на овај дан, направимо изложбу корисника ручних радова из Прихватилишта, јер желимо да покажемо шта ми то радимо са њима целе године - рекла је Шкрбић, додавши да се запослени труде да боравак људи у тој установи учине што садржајнијим, те да се осећају као код куће, међу породицом.

Како каже, капацитет Прихватилишта је 60 места, али, нажалост, у овом периоду, он је увек попуњен. С обзиром на то да постоји потреба за више места, урађен је пројекат за изградњу новог простора, са којим ће се добити и додатних 100 места.

- Овде сам годину дана и нисам био уметнички активан, али како је почела манифестација, питали су ме да ли бих нешто желео да изложим и нацртао сам два цртежа - каже један од корисника Петер Ђери. - Скице волим највише да радим. Остварио сам овде и пријатељства после толико времена и не могу да се пожалим, добро ми је.

Осликане кочије у чарима јесени, а са друге стране портрет Фриде Кало, уметност је кориснице Мевлиде Деарошки, која је мало више од месец дана ту, а како каже, сликање је највише умирује.

- Одувек сам волела да сликам и тиме сам се бавила из хобија, јер никада нисам имала прилике да реализујем самосталну изложбу - прича Деарошки, рекавши да је зато сада добила прилику да покаже шта уме. - али овде сам сада добила прилику да покажем шта умем. Тешко је објаснити како сам дошла овде, али лепо ми је. Налепше док сликам.

Руководилац радне јединице Прихватилиште за одрасла и старија лица у Футогу Анђелка Бараћ, иначе социјални радник по струци, истакла је да је много пута чула на улици предрасуде "ако је неко бескућник, сам је крив због тога", али да то баш и није тако једноставно.

- Много је ту фактора и неповољних животних околности које људе доведу у стање бескућништва - казала је Бараћ, додавши да никада не треба осуђивати оне које је судбина оставила на улици. - Код нас је тако дошао и Иван Обрадовић, био је везан за постељу и заједно смо постигли да седне у инвалидска колица, а надамо се да ће ускоро бити на својим ногама. Он је песник, те је написао и песму којом ће дати свој допринос овом догађају.

Иванова порука свима је да и са врха човек може лако да падне, али да и у бескућништву треба остати човек! Па можда, за почетак, треба размислити о овим речима корисника који је у немилосрдној игри живота ипак остао свестан људскости, која остаје и када је човек на самом дну.

На изложби су се могли видети разни уникатни предмети, израђени различитим техникама: од украсних флаша и тегли, до хекланих одевних предмета, слика и цртежа, а осмех корисника оплеменио је простор истинским емоцијама среће што и други могу да виде њихову креативност на делу.

И. Бакмаз