ИЗ АРХИВA ГРАДА: Школа која je изнедрила бардове глуме

Студио је био смештен на првом спрату Јеврејске основне школе (некадашња Улица Југословенске армије 31), а директор је био књижевник Богдан Чиплић. Потом се налазила у Католичкој порти (зграда више не постоји, на њеном месту је изграђена Трибина младих, односно Културни центар Новог Сада), а касније на првом спрату зграде на углу Католичке порте и Змај Јовине улице (данас Еуробанк).

Новоформирани Драмски студио Војводине објавио је конкурс за пријем ученика у двогодишњу глумачку школу 1. марта 1947. године. Међу првоуписанима била је истакнута глумица Мира Бањац, а школу су похађали и Бата Живојиновић, Љубиша Samaryić, Драгољуб Милосављевић Гула и Борис Дворник. У Историјском архиву града чува се записник са седице наставничког већа у ком су, између осталог, забележене оцене Мире Бањац из разних предмета, као и молба Бориса Дворника из 1956. године да му се дозволи полагање аудиције. Како објашњава директор историјског архива града Петар Ђурђев, у Студио су могли бити примљени кандидати који су завршили најмање четири разреда средње школе, а у неким случајевима и они с мањим школским квалификацијама, уколико су испољавали изузетан таленат и смисао за глуму.

- Сви кандидати су пре уписа морали да положе пријемни испит и прођу лекарски преглед – каже Ђурђев. - Пријемни испит полагало је 80 кандидата из свих крајева Војводине и наше земље, од којих је примљено 15 редовних ученика, а накнадно је одобрен упис за још двоје кандидата. Осим њих, примљено је и десет ванредних слушалаца. Планирано је да се за време такозваног припремног течаја ученици упознају са основним програмом и градивом из појединих предмета, те да се уведу у наставу и оспособе за правилно разумевање и савладавање материје из свих наставних предмета.

Решењем повереништва за просвету 25. децембра 1947. године, након сагласности Министарства просвете Народне Републике Србије, при Студију је основан балетски одсек у згради у Католичкој порти, који је годину дана касније, одлуком Министарства просвете, прерастао у Средњу балетску школу, а Драмски студио 15. августа 1948. године у Позоришну школу. Две године касније те образовне установе су се спојиле, назване Државна позоришна школа у Новом Саду, па су имале јединствену управу и два одсека - позоришни и балетски. Позоришни одсек имао је ранг средње школе, трајао је четири године, а на завршетку образовања ученици су полагали дипломски испит. У балетском одсеку школовање је трајало осам година (обрађивали су се само стручни предмети), ученицима се признавала средња стручна спрема само у позориштима. Ђаци су морали упоредо да похађају осмогодишњу, средњу стручну школу или гимназију. Прва генерација балетског одсека завршила је образовање школске 1956/57.

- Школске 1953/54. године није било уписа у први разред, па је 1954/55. године позоришни одсек имао само четврти разред – појашњава Ђурђев. - Секретаријат за просвету и културу ГНО Нови Сад је на седници 27. јуна 1955. године решио да позоришни одсек настави да ради и одобрио упис у први разред за школску 1955/56. годину. Ипак, одлуком НОО Нови Сад на крају школске 1958/59. године ученици се више нису уписивали, а потпуно је угашен 31. децембра 1961. године.

Двогодишњи Драмски студио Српског народног позоришта (СНП) поново је почео да ради средином шездесетих година прошлог века. Решењем Скупштине Општине Нови Сад, 30. децембра 1964. године промењен је назив школе у Позоришна школа у Новом Саду која је оспособљавала млади уметнички кадар за рад у Српском народном позоришту све до 1972. године.   

С. Ковач