Из Архива града: Лимани грађени крај воде, на песку
Некада је у Новом Сад постојао Мали и Велики Лиман. Све до почетка 30-их година 20. века Мали Лиман се налазио на подручју данашњег градског центра и обухватао је парк и подручје уз Дунав до некадашњег железничког насипа. Велики Лиман, према подацима из 1764. године, почињао је од Футошке шуме и простирао се све до улица Алексе Шантића, Ласла Гала и Железничке, али је допирао и до Улице народних хероја.
Како објашњава директор Историјског архива града Петар Ђурђев Лиман почива на некадашњој забареној равни Дунава, на месту где се река повремено изливала и таложила велике наслаге песка и муља.
- На простору иза железничког насипа градска управа је у међуратном периоду јефтино делила плацеве за изградњу кућа, претежно приземних са пространим двориштима и баштама – појашњава Ђурђев. - Грађани су се водом снабдевали из неколико јавних чесама, није потојала канализација, а поврх свега непрекидно је претила опасност од подземних вода. Иако је приликом регулације Дунава 1883. године подигнут одбрамбени и насип за железничку пругу, подручје је и даље плављено када је био висок водостај реке и нивоа подземних вода. Упркос свему томе насеље је расло, а од 1924. до 1937. године Фрушкогорском улицом до Штранда саобраћао је мали воз, такозвани „Трчика“.
У регулационом плану Новог Сада, након међународног конкурса проведеног 1936. и 1937. године, предложено је урбанистичко решење за укључивање насеља у грађевинско подручје града, али је избијање Другог светског рата спречило урбанизацију Лимана. Након завршетка рата држава је муњевито напредовала и усвојена је нова концепција урбанистичког плана Новог Сада (1946-1950) која је допуњена 1968. године, а која је обухватала и Лиман.
- Већ 1945. године започето је насипње терене с десетинама хиљада кубних метара песка и до 1955. године дубоко су постављане цеви и шипови како би се обезбедила стабилност зграда – каже Ђурђев додајући да су крајем 50-их и почетком 60-их година прошлог века грађене три стамбене куле са по десет спратова и Пољопривредни факултет као језгро будућег универзитетског града. - Градња нових вишеспратница започета је на Лиману 1, а насеље је затим настављено да се гради у више етапа (Лиман 2, Лиман 3, Лиман 4). Између 1980. и 1989. године, Лиман је био једна од седам градских општина које су тада чиниле Град Нови Сад. Општина Лиман је обухватала Лимане 3 и 4, као и неке суседне делове града (Грбавицу, Адамовићево насеље и Рибарско острво). Лимани 1 и 2 нису се тада налазили у саставу општине Лиман, већ су припадали градској општини Стари Град.
Сви Лимани су направљени по сличном архитектонском моделу – блок зграда и двориште унутар комплекса. Разлика је у бојама зграда, па тако постоје црвени, плави и жути кварт, а сиви на Лиману 2 познат је као “Бронкс”. Исељавање индустрије из Лимана почело је 70-их година прошлог века након чега је Кинеска четврт постала оронули и запуштени део града. У напуштене фабричке бараке усељавају се занатлије – аутомеханичари, столари, фарбари, а једно време се ту налазио и популарни локал “Рут 66”. Кинеска четврт је претворена у Креативни дистрикт и потала је окосница пројекта Нови Сад – Европска престоница културе.
На простору данашње Кинеске четврти, на Лиману 20-их година прошлог века саграђен су индустријски објекти Чехословачки магазин, Државни монопол, стругара “Штајнер”, фабрика “Ориент”, фабрика уметничког камена “Шоман и Бауер”, фабрика жице, ексера и жичане робе и гвоздених конструкција “Браћа Крамер” и дрвара “Ловингер”. Кинеска четврт је тако постала индустријски кварт, који се развијао у оквиру индустријске зоне дуж Дунава и железничке трасе. Назив Кинеска четврт је настао међу Новосађанима, који су говорили да „тамо има радника као Кинеза“, мислећи на њихову бројност. Данас, простор који баштини 100 година дугу историју занатског наслеђа и простире се на 11 хиљада квадратних метара, посебних урбанистичко - архитектонских карактеристика, постао је центар савременог стваралаштва.
С. Ковач