Хуманитарни бувљак за њушкице с улице од септембра има своју адресу
НОВИ САД: Хуманитарни бувљак за њушкице са улице, од септембра има отворену радњу и налази се на адреси Трг републике 18, у пасажу.
Према речима Соње Одаџић која је покретач целе приче, то значи да људи могу да донесу на адресу све оно што је употребљиво, а њима лично не треба: од одеће, обуће, слика, преко накита и књига, до акваријума, ДВД-а, разних књига, опреме за бебе... Ствари фоткају волонтери и објављују на Фејсбук или Инстаграм страни “Пет connect – хуманитарни бувљак” и тако налазе потенцијалне купце, а сав новац се преусмерава на храну, лечење и пансионски смештај куца које збрињавају као организација, односно будуће удружење.
- Сви волонтирамо па радња нема одређено радно време, већ долазимо у време по договору или објавимо одређени дан у недељи када ћемо бити ту и сви су добродошли – прича Соња Одаџић. - Ништа нема унапред одређену цену, већ ми дајемо неки предлог, чисто да би људима било лакше, али они свакако могу да донирају колико желе и узму ствари које желе. Углавном гледамо да збринемо тешке случајеве, односно животиње које су ударене, болесне, прегладнеле или су се нашле у другим ситуацијама које не би преживеле да су остале напољу.
Док се идеја развијала само преко друштвених мрежа, куце и маце су биле у пансионима, а ствари које су се донирале волонтери су чували по својим кућама, на таванима, у гаражама и слично и све се преузимало по договору. Међутим, временом се вест о томе ширила, те су схватили да им је потребан одређени простор. Осим тога, склањају напуштене куце и маце са улице, а док су волонтери у радњи, са њима су и куце које се удомљавају у том моменту.
- За ових пет година, нисам од самог старта бројала, али смо сигурно удомили 150 до 200 душа – одушевљена је наша саговорница. - У почетку сам била само ја, па нисам имала пуно времена за све обавезе, а сада нас је петнаестак и свако покрива неки део приче. У томе је снага , те ово има простора за раст. Задовољна сам повратном реакцијом грађана. Мало нам је незгодно што радња нема одређено радно време јер немамо довољно волонтера који би могли то да покрију, али је све много практичније јер људи имају прилике да дођу овде, упознају нас, нашу куцу или мацу и помогну. За сада шест паса чека на удомљавање.
Свако може да помогне
Како је објаснила Соња Одаџић, сви који желе да помогну збрињавању њушкица са улице могу да уплате донације на рачуне Удружења “Пет connect – Хуманитарни бувљак” (115-0038163494051-64) или Ветеринарске амбуланте “Голуб Вет” (250-2030002035770-42), уз напомену за кога је донација.
Грађани могу и лично да однесу новац у амбуланту, на адресу Краља Петра Првог 28, где такође нагласе да је новац за хуманитарни бувљак или “Пет connect”. На друштвеним мрежама се могу јавити сви заинтересовани који имају жељу да се придруже тиму у спасавању племенитих душа са улице.
У организацију се од недавно укључила и волонтерка Ивона Нађ, која каже да учи и улази у цео процес волонтеризма. Тим функционише тако да свако од волонтера има своју улогу, иако сви могу да буду укључени у све. Имају и поделу ко је за бригу о куцама или ко је више за маце, док се одређени баве само друштвеним мрежама. Они који имају више времена, шетају куце, обилазе и хране маце или сликају ствари за друштвене мреже.
- Прикључила сам се с намером да се активирам по питању бриге о мацама, то ми је била почетна тачка услед догађаја који ме навео на све ово – прича Ивона, откривши нам да је недавно наишла на неколико мачака којима је било неопходно спасавање, а добра вест и њена награда је што су све оне на крају удомљене. – Волонтирам од октобра и до сада нисам имала представу колико у овој сфери у ствари има посла и, нажалост, напуштених животиња. У међувремену сам се активирала и у вези с бригом за псе, те сад учим и стичем знања и искуства око посла који изискују човекови најбољи пријатељи. На све то укључујем се и у продајни ангажман на нашем бувљаку код Рибље пијаце.
Како каже, рад са животињама промени човека на различите начине и флоскула јесте да “наше мало, промени цео свет једној животињи”, док у нама буди осећај да смо нешто важно урадили. И пронађе се неки смисао у томе.
И. Бакмаз