ГОВОРНИ ПИКАДО ЗА СЛЕПЕ И СЛАБОВИДЕ Још није параолимпијски спорт, али Новосађани постижу завидне успехе

Како само име наговештава, говорни пикадо заиста говори: такмичар баца стрелице оријентишући се помоћу дрвене даске причвршћене за под и равномерног звучног сигнала који долази из саме табле, а која након сваког хица обавештава који је резултат особа постигла.

– Скроз на крају је вањски круг у који, ако се погоди, даје број поена пута два, а унутрашњи круг, десетак центиметара од центра, је пута три – појаснио је Председник друштва за рекреацију и спорт слепих и слабовидих „Луј Брај” Бранислав Јаћовић. – Уколико се деси да једном играчу остане, на пример, три поена, а другом седам, онај који има мањи остатак је победио у том мечу, односно у овом случају, такмичар са три поена остатка.

Наш саговорник је такође објаснио и да у овом спорту постоје само две категорије, Б1 за слепе и Б2 за слабовиде. Један тим се састоји од четири играча, два слепа и два слабовида, који играју по категоријама са противничком екипом. Иако је за овај спорт потребна крајња тишина, то је ипак тешко одржив услов. Међутим, ни добовање кише, ни смех из суседне просторије нису омели такмичарски дух слепих и слабовидих пикадиста у друштву „Луј Брај” које је недавно било домаћин трима екипама, из Шапца, Београда и Краљева. Тада је за наш град наступио и пикадиста богатих успеха у спортовима за слепе Мирослав Јанчић који каже да се овим спортом бави из истих разлога као и свим осталим у прошлости: због забаве и љубави према пикаду.

– Кажу да постоји могућност да пикадо буде параолимпијски спорт, ако то буде, борио бих се и ту да учествујем – рекао је Јанчић, иначе и освајач олимпијске медаље у атлетици. – Чуо сам да је неко из ЕУ покренуо то питање, а шта ће бити видећемо. Мени је то разонода и дружење као што је и до сад било. Ове године смо ишли на шест путовања и наша новосадска екипа је сваки пут била прва.

Н. Шолаја