НАШИ СУГРАЂАНИ
ДРАГАНА СИМИЋ ПРОИЗВОДИ НЕОБИЧНЕ ЦЕГЕРЕ Љубав према везу и концу "лечи живце"
За време пандемије ковида-19 велики број људи пронашао је нови хоби за који нису ни знали да имају страст. Баш тако је и Драгана Симић почела да везе различите мотиве на платненим цегерима.
Драгану је тетка научила да везе, код које је већ са седам година, за време зимског распуста, испекла занат.
– Годинама раније сам гледала како она ради, свиделе су ми се разне боје конаца које је имала и пожелела сам да и сама пробам – започела је Симићева. – Нацртала ми је прву „шему за рад”, то је била кућица са дрветом, сунцем и разним цветићима, тако је настала љубав према овом старом занату.
Тај први рад и даље има посебно значење за мене, иако сада када га погледам изгледа као полеђина неког садашњег рада, али и поред тога га сматрам посебним.
Драгана је објаснила да је и током каснијих година љубав према везу и концима и даље постојала, али само на школским распустима. Обавезе и активности нису дозвољавале свакодневно бављење везом, али сваког школског распуста настајало је по неколико радова.
Љубав према везу постојала годинама
– Љубав према везу је годинама раније била присутна и постојале су разне идеје, али током факултета и уз друге обавезе та реализација је увек била негде по страни, све до те 2021. године – казала је Симићева за „Дневник”.
– Период коронавируса и више слободног времена него иначе ме је охрабрио да испробам вез на цегерима. Посао на коме сам тада радила је био „на паузи”, било ми је потребно нешто што би скренуло мисли од свакодневних дешавања, нешто што ће бити антистрес терапија и баш тако сам се вратила везу.
Продаја ових цегера је првобитно кренула преко Инстаграм странице, а како је Драгана објаснила, у почетку су купци углавном били пријатеља и познаници. Након неког времена направила је први искорак ван дигиталног света почевши да излаже на Ноћним базарима у Новом Саду. Након базара и позитивних реакција почео је да расте и број пратилаца на Инстаграму, а тако су уследиле и прве поруџбине људи који нису познаници.
Све је више еколошки свесних људи
– Постоји преко 40 различитих модела који су у сталној понуди и које стално израђујем, али увек је могућа и варијација, измена боје конца, додатак неког детаља – истакла је Драгана. – Поред тога израђујем и моделе који су у потпуности по жељи купца. Када су такве поруџбине у питању, након договора око мотива, следи договор око позиције мотива на цегеру, избора боја, нијанси конца. Поруџбине које се у потпуности раде по жељи су увек посебан изазов, желим да особа која купује или поклања цегер неком другом на крају буде потпуно задовољна, јер тада је осећај среће још већи. Волим компликованије захтеве, јер на тај начин додатно тестирам своје могућности.
Како је објаснила, интересовање за цегере се повећало у последње две године, јер се све више еколошки размишља те се пре одлучују за цегере у свакодневној употреби.
– Често ту дође и до стварања различитих контаката и сарадњи и поруџбина, једна таква, а посебно драга ми је рад на кошуљи за младожењу и појасу за венчаницу за један дивни млади пар који се одлучио да свој посебан дан учини мало другачијим, тако што ће се венчати у ручно везеној одећи – рекла је Симићева.
„Лечи живце“ иглом и концем
Драгана поред бављења везом на цегерима има и канцеларијски посао и 8 сати рада за рачунаром, након чега, како обично у шали воли да каже, „лечи живце” са иглом и концем.
Како је објаснила за „Дневник” поред веза на цегерима ради и ручни вез и на другим предметима по жељи, битно је само да се везе, тачније битан је тај осећај који је присутан док се ради, док гледате како од једне линије на платну настаје нешто и како од ничега стварате нешто.
– Баш тај осећај који настаје приликом стварања навео ме је да се опробам и са радионицама ручног веза које држим у Новом Саду у књижари Зенит Букс (Његошева 24) – казала је Драгана. – Искрена да будем, нисам знала каква ће бити реакција људи и да ли ће бити заинтересованих, али сам желела да пробам, да другима пренесем знање и подстакнем их да сами стварају нешто уникатно за себе, а истовремено и да сачувамо овај стари занат од заборава. Сада, након више полазника који су прошли програм радионице, могу рећи да интересовање постоји, као и да су године полазника различите, што ме посебно радује, јер видим да и младе људе интересује овај занат.
Како наша саговорница каже, већ неко време жели да прошири свој асортиман, али да за то нема довољно времена, јер ипак жели да фокус остане на квалитету њених радова.
Заинтересовани за цегере и радионице које Драгана Симић одржава остале информације могу пронаћи на њеном инстаграм профилу конциц.рс.
Б. Гуран