ДО СУТРА У КУЛТУРНОЈ СТАНИЦИ СВИЛАРА Изложба о скривеним вредностима Алмашког краја
Изложба о украсима на грађевинама у најстаријем делу Новог Сада „Анализа и тумачење симболике фасадне декорације објеката у Алмашком крају” отворена је недавно и могуће ју је погледати до сутра у КС „Свилара”, Улица Ђорђа Рајковића 6б.
Повод за изложбу су преостали фасадни украси на кућама, декоративни елементи архитектуре и појединачни случајеви скулптуралног карактера. Аутори изложбе, у организацији Удружења грађана Алмашани, су Дарко Полић (мапе значења), Лазар Лазић (фотографије) и Данило Вуксановић (слике).
Алмашки крај настао је између 1716. и 1718. године, када су се становници истоименог села населили у непосредној близини Петроварадинског шанца. То подручје било је мочварно, испресецано барама и рукавцима. Првобитне улице, главни потеси уочљиви су на мапи града из 1745. године, док су остале улице, које су представљале уске пролазе на острвима између, формиране током 19. века. На плану града из 1877. године, па до данас очувана је неправилна урбана матрица и парцелација. Просторно културно-историјску целину карактеришу кривудаве, уске улице променљиве ширине, која су последица градње објеката на сувим гредама. Интересантно је то да простор нема центар, већ проширења која представљају тргове на којима су се Алмашани окупљали.
Осим по картактеристичним улицама и кућама, које сведоче о историји Новог Сада, Алмашки крај познат је и по великом броју интелектуалаца и заслужних грађана, као што су породица Хаџи, Лаза Костић, Ђура Даничића, Јован Јовановић Змај, Захарије Орфелин, у чију ће част на углу Скерлићеве и Улице златне греде бити постављено скулптурално дело у облику пешчаног сата са елементима који приказују живот и стваралаштво тог српског писца и просветитеља. Осим тога, биста Саве Вукосављева требало би да буде постављена на уређеној површини на Тргу тог познатог музичког педагога, диригента и композитора. Није згорег напоменути да су иницијативе за поставлљање спомен-обележја потекле од Удружења грађана „Алмашани”.
Настављајући путем обнове Алмашког краја, визуелним тумачењем на три нивоа, односно „ока”, изложба осликава преостале декоративне елеменате на алмашким кућама, као топографске феномене тог дела Новог Сада, његовим документарно-уметничким видовима у медију фотографије и кроз дела сликарске интерпретације.
„Неми говор града и Алмашког краја у њему, после темељне обнове, биће поље за сасвим нове гласове, који ће одзвањати на пешачким улицама и трговима”, поручују аутори и организатори изложбе Удружење грађана „Алмашани”.
Ј. Вукашиновић