Дневник међу првима никао на Булевару ослобођења

Простире се између Булевара Јаше Томића и Железничке станице на северу до Моста слободе на југу, дуга је око три километра, у најширем делу око 50 метара, има шест коловозних трака, по три у сваком смеру, као и бицклистичку и пешачку стазу са зеленим појасом и дрворедом између њих.

Како објашњава директор Историјског архива града Петар Ђурђев, Булевар ослобођења је грађен у фазама, од 1962. године до касних седамдесетих, а изградњом Моста слободе добио је пуну функцију. По сећањима старијих прва зграда која је подигнута био је бивши покрајински СУП. На фотографијама из 1967. године види се и вишеспратница листа “Дневник”, тек у изградњи, а која је завршена пре булевара, док се прекопута уске улице налезе приземне куће.

- На том простору раније су биле смештене претежно породичне куће, јер се тај део града почео развијати још у 19. веку, када је то била периферија Новог Сада где је 1860. године отворено Успенско гробље - наглашава Ђурђев. – Пробој Булевара 23. октобра, како се некад звао, од Руменачке (данашњег Булевара краља Петра) до Улице ЈНА (данашње Јеврејске) засигурно је највећи комунални подухват тог времена. До 1991. године носио је име Булевар 23. октобра, у част 23. октобра 1944. године, дана ослобођења Новог Сада од окупације у Другом светском рату, односно уласка јединица Новосадског одреда и Седме војвођанске ударне бригаде у град.

Булевар обухвата делове неколико градских четврти: Банатић, Сајмиште, Роткварију, Грбавицу, Стари град и Лиман као и делове појединих месних заједница.

- Уколико бисмо се данас прошетали некадашњим квартом у ком је изграђен Булевар ослобођења он би био потпуно непрепознатљив - каже Ђурђев додајући да је велика површина рашчишћена за његову изградњу. - На пример у међуратном периоду Банатић је био далека периферија Новог Сада. Ту су биле скромне куће, индивидуалне стамбене зграде с великим парцелама и сваки дом је имао башту. Када је изграђена Железничка станица и пробијен булевар тај простор је потпуно променио изглед, пошто су сазидани блокови за колективно становање. На Роткварији, четврти којој припада и зграда „Дневника“, некада су куће биле од набоја, покривене трском и зидане у типу сеоских кућа: са уличне стране се налазила соба са два прозора, поред ње кухиња, па дворишна соба. Поједина домаћинства су имала велике плацеве, јер су на том подручју живели ратари.

Временом булевар је постао све урбанији. Многима је у сећању остала позната робна кућа „Тунел јефтиноће“ које више давно нема, али данас дуж те битне саобраћајнице су изграђене модерне пословне и стамбене зграде. Код Моста слободе је Лимански парк, један од уређенијих и лепших градских паркова, потом грандиозна зграда НИС-а, тржни центри „Меркатор“ и „Променада“, стадион „Карађорђе“ који са Спенсом чини спортску целину (до пре неколико година су ту били и тениски терени), те зграда „Електровојводине“, „Далтонка“, незаобилазна Футошка пијаца, а на крају, архитектонски бисер – Железничка станица која је тренутно под обновом.

С. Ковач