Десет најдуговечнијих стабала у граду под будним оком струке

Како кажу из ЈКП “Градско зеленило” поједина стабла имају више од 200 година, те су се као таква у листу “десет величанствених” издвојила два најстарија регистрована храста у централном делу споменика природе Каменички парк. То значи да су засађени пре почетка 19. века, када је парк формиран као башта дворца властеле Карочањијевих.

- Благовремено смо урадили све што је било потребно да храстови у Каменичком парку остану у најбољој форми – објашњава директор “Градског зеленила” Милош Егић. –  Орезане су и уклоњене преломљене и труле гране, као и оне које су неправилно усмерене, те се тако постигла симетрија и стабилност крошње. Челичним сајлама појачани су крошња и дебло, на коме су залечени настали отвори. Радници пажљиво брину и о дуду на Ченеју, старијем од 210 година, а сматра се једним од најстаријих живих представника своје врсте ван граница нашег града. Зато заслужује посебну пажњу као генетска база те некадашње типичне врсте за Војводину.

У граду постоји још осам стабала која имају више од века, а својим столетним вршњацима се на листи тако пре неколико година придружио храст лужњак на Петроварадинској тврђави, који је добио статус споменика природе треће категорије, тврде из поменутог предузећа. Из “Зеленила” поручују да је важан јер је аутохтона врста и одликују га импозантне димензије и аутентичност, те са поносом стоји испред зграде Академије уметности.

- Још три најстарија стабла су добила статус споменика природе и то испред улаза у хотел „Парк” расте стабло гинка старије од сто година, које је веома витално и спада у очуваније примерке врсте – рекао је Егић. - А ту су и стабло тисе у Улици Мирослава Антића и копривића у дворишту Галерије „Павле Бељански“, које се издваја међу тамошњим копривићима.

Преосталих шест почасних стабала добила су заштићени статус још у време комунизма, истичу из „Градског зеленила”. Наводе да је то платан у дворишту летњиковца некадашње Епархије бачке, које је засађено у исто време када су ударени темељи грађевине. Међу најстаријиим новосадским дрвећем вероватно је напознатији копривић у центру Новог Сада, у Улици Модене, које је пре 130 година постало део некадашњег дрвореда у Улици Илије Огњановића и данас ужива посебну наклоност Новосађана. Пре неколико година са свеопштом пажњом праћено је његово лечење од гљиве трулежнице.

- Нешто старији од копривића је амерички платан у дворишту Пољопривредне школе у Футогу, иначе веома редак примерак, старији од 140 година – објашњава Егић, додавши на листу “најдуговечнијих десет” нешто млађи платан у дворишту ОШ “Милош Црњански“. У дворишту касарне „Др Арчибалд Рајс“ ушушкан је јаворолисни платан, које је прави лепотан међу старцима са својом кугластом крошњом. Стар је 140 година.

О споменицима природе брину стручњаци и запослени ЈКП “Градско зеленило“ кроз редовни мониторинг стабала, на основу чега се планирају потребне мере неге. Најчешће се то односи на уклањање сувих грана и подраста, третирање адекватним средставима за заштиту биља.

Листа „десет величанствених“ комплетирана је претпрошле године, када је “Градско зеленило” окончало процедуру стављања под заштиту још четири најстарија стабла која су заслужено добила статус споменика природе треће категорије. Тако је пажња која је и пре тога посвећивана доајенима међу новосадским дрвећем добила и званични печат изузетности: држава је њихов надзор и негу званично прогласила за приоритет. За разлику од другог новосадског дрвећа, ветерани подлежу обавезној редовној инспекцији и потребним хитним и темељним интервенцијама.

И. Бакмаз 

Фото: С. Шушњвић, В. Фифа