ЦРТИЦЕ ИЗ ПРОШЛОСТИ Пази, снима се „Лопов детектив”

Главни „кривац” – тумач водеће роле, редитељ и сценариста био је 18-годишњи ученик Трговачке школе Владимир Тотовић, наденувши себи име изведено из презимена које се поклапало са прослављеним ликом из италијанских комедија, те тако поставши детектив Тото, који је одлучио да украде скупоцени прстен једне грофице, да би га касније вратио уз награду. Као свака добра прича, и ова има обрте, па за крађу сазнају прави лопови и узимају прстен од детектива, али он успева да их надмудри и оствари своју замисао.

Како сазнајемо из Енциклопедије Новог Сада, остале улоге поделио је пријатељима: Ференц Ферика Шомон био је гроф, Ружица Купорцијева – грофица, Тотовићева сестра Јулијана – служавка, Милан Продановић – вођа лопова, а Ђурица Давидовац - мали дебељушкасти полицајац који је за партнера имао своју супротност, створивши пандан комичарским паровима Пат и Паташон или, пак, Станлио и Олио.

Према речима хроничара и публицисте Зорана Кнежева, Владимир је набавио филмску камеру и филмске траке од новца који је још као дечак штедео да би купио себи јахаћег коња, а пошто су тада у моди били детективски филмови, и сам је изабрао тај жанр, додавши му комичну ноту.

„Атеље је био на тавану католичке црквене општине. Костиме су глумци позајмили од ноћних чувара, а неке су сами шили и прилагођавали ликовима. Снимање је трајало месец дана. Потом је Тотовић у вешерници развио филм, конструишући примитивне лабора-

торијске уређаје. Кад је позитив копија била готова, Тотовић је обезбедио да се филм прикаже. Власник биоскопа Ђура Стојковић је штампао велике плакате, на којима је писало: ’Данас и сутра приказујемо наш први филм Лопов детектив’. За обе представе (јануара 1916) улазнице су биле распродате”, наводи Стеван Јовичић у Филмском каталогу Војводине.

Након премијере 17. јануара у биоскопу „Корзо” одушевљена публика на раменима је изнела Тотовића, те је и новосадски лист „Ујвидеки Хирлап” похвалио његову глуму, али и указао на бројне техничке недостатке филма.

С. М-ћ