Црква Снежне Госпе у Петроварадину у рукама мајстора

Како каже управник Светишта Госпе Текијске велечасни Иван Рајковић, креће се од онога што је најхитније и представља потенцијалну опасност по вернике, а то је обнова дотрајале дрвене надстрешнице дуж цркве с доње стране, те зида изнад ње. И торњеви су „зрели“ за оправку, као и кров, па и остали делови богомоље споља. Донедавно је са торња дуго висио метални део који се највероватније од удара грома одломио. На срећу, прилико пада никог није повредио. Проблем представљају и електричне инсталације као и бујичне воде које се с Везирца преко друма сливају и запљускују цркву, чинећи да у торњу до пута има увек влаге.

– Цркву би требало комплетно извана обновити, а потом и плато – каже Иван Рајковић. – Уз надстрешницу, и торњеви спадају у прву групу приоритета. Међутим, успели смо да обезбедимо само новац за прву фазу. У другој фази би требало радити торњеве и плато. Пријавили смо се на конкурс који је расписао Град Нови Сад за то, али смо одбијени.

Управа Светишта планирала је да се упусти у ове радове пре појаве коронавируса, али је пандемија зауставила тај подухват. Потешкоће у проналажењу извођача радове као и скок цена материјала, додатно су пролонгирали почетак радова.

Осим зуба времена, који неумитно нагриза богомољу, црква је врло често и на удару провалника који јој наносе одређену материјалну штету и нарушавају изглед. Тако је било и уочи 1. маја, када су непознати починиоци покушали да обију бочна врата, причинивши притом штету од око 1.000 евра, не рачунајући каблове и још понешто што су из шупе однели.

Поред верских обреда, посебно оних који се служе 5. августа на празник Снежне Госпе, у цркви има места и за догађаје друге природе.Таква је, између осталих, ликовна колонија која се јуче и данас одржава у Светишту. Сваке друге године на позив сремског бискупа окупе се уметници из целе Србије и на платно преносе утиске и емоције с тог светог места.

З. Милосављевић