БИРАМО НАЈЛЕПШУ БАШТУ Врт Марије Марчокове у Кисачу лепотом привлачи пролазнике, а заустави и понеки ауто
НОВИ САД: Башта Марије Марчокове (77), смештена у Словачкој улици, једној од најлепших у приградском насељу Кисач, препуна је мушкатли, краљевских ружа и другог цвећа, омиљених Маријиних боја – жуте, црвене и беле.
Двориштем, опасаним четинарима, пре свега јелама, простире се свежезелена, покошена енглеска трава. Ни трага од корова, нити сувих, жутих крајева, само се тек понека бела рада смеши у хладу испод крошњи. Све је дискретно, педантно, с мером и укусом.
Прво што се уочи уласком у Маријино двориште јесте велика, висећа жардињера са осам саксија беле бакопе и црвене сурфиније. Свуда су цветни изданци жутог гербера и разноликих бегонија, које домаћица највише набавља, јер су јефтине и непрестано цветају. Посебно место у Маријином срцу заузима јела стара преко 60 година, коју је из Босне донео њен отац и посадио у дворишту породичне куће. Тада је она имала свега десет година. Поред јеле је мала дрвена кућа за алат. Пред њом је избетонирана узана стазица, те чини јединствену баштенску декорацију и лепу успомену на супруга. Ту су и класични вртни украси попут патуљака, разних каменчића, те соларних лампи, па су вечери у овом цветном рају једнако пријатне као и обданица.
– Одувек је моја башта била најлепша у крају – рекла је Марија Марчокова. – Почела сам да је уређујем након удаје, седамдесетих година прошлог века. Сваки пролазник ужива у погледу на двориште. Ограда је жичана, па се све јасно види. Често застане и понеки аутомобил на путу за Степановићево или Змајево. Људи приђу, гледају, одушеве се. То ме изненади, јер сам ја сваки дан окружена њоме, па сам навикла на ту лепоту.
Како нам открива власница раскошног цветног краљевства, тренутно у њеном врту цвета преко сто врста украсних биљака, од којих су најчешће словеначке мушкатле. Има ту и маргарите, петуније и краљевских ружа и све су јој оне, како каже, омиљене. У централном делу врта, код зелених јела смештени су сточић и наткривена, висећа лежаљка, прошарана лила цветовима. Уз њу се савршено уклапају расцветале розе анђеоске трубе, али и сребрна киша – прелепа пузавица, ситних зеленосивих листова.
Пријавите своју башту до 1. септембра
Акција „Најлепша башта Новог Сада”, коју организују лист „Дневник”, Новосадска телевизија и „Цолор Медиа Communications”, траје до 1. септембра. Заинтересовани суграђани могу да пријаве своје мини-оазе на такмичење слањем мејла на адресу [email protected].
Познате личности, које ће се наћи у жирију, као и стручњаци из области хортикултуре и представници медија, изабраће овогодишње победнике, које чека наградно путовање за две особе.
– По цео дан проводим у башти – напомиње она. – Кад ујутру отворим очи, прво што урадим јесте да погледам башту. Проверим да ли је све у реду. Највећи део дана сам тамо. На гарнитури доручкујем, ручам, па заливам биљке, окопавам. Када је дан леп и сунчан, уопште не боравим у кући. Тренутно се највише бавим пресађивањем кадифица, које нападају упорни пужеви. Пресађивала сам их већ неколико пута, али не могу да се решим напасти.
У близини баштенске гарнитуре посађено је младо рајско дрво, чије се савитљиве гранчице повијају на лаганом ветру, а лишће светлуца под сунчевим зрацима. Зеленило умирује, одмара очи и оплемењује душу. Ваздух је чистији, богатији кисеоником. Права оаза усред врелих јулских дана, из које је тешко вратити се градској буци и узаврелим бетонским стазама.
Д. Клашња