Бирамо најлепшу башту: Љубинкин цветни кутак у Сремској Каменици
НОВИ САД: Акција листа „Дневник”, Новосадске телевизије и Компаније „Цолор Медиа Communications
Башта Љубинке Кодаловић из Сремске Каменице и један од бројних цветних кутака нашег града своја врата отвара захваљујући њеној ћерки Ружици, која је „најлепшу башту своје мајке“ пријавила на конкурс листа „Дневник“, Новосадске телевизије и компаније „Цолор медиа communications“.
По три комада вербена различитих боја у саксији, руже, драгољуби, љубичасти пркос, боливијске, розе и беле бегоније, „неко жуто цвеће“ којем газдарица не зна име... – готово је немогуће сетити се свега у том шареном избору. Циније, у народу познате као „лепи човек“, још нису процветале, али Љубинка ускоро очекује прави рози шпалир. Никле су чак и дивље петуније, беле, розе и циклама, пуне живота у односу на купљене и гајене у пластенику. Цвеће је у саксијама и жардињерама које је сама правила, откивајући палете, јер у дворишној икебани мора бити места и за траву.
- Цвеће волим одувек и, да могу, покуповала бих бар шест-седам огромних саксија у које стане сто литара земље – расположено наглашава Љубинка Кодаловић. - У сваку бих ставила пет различитих биљака, свака за себе да расте и цвета, спушта лозице толико да се саксија не види. За све бих нашла место, али скупо је, нажалост.
Већи део радног века Љубинка је провела у Привредној банци, а потом у мењачници, након чега одлази у пензију. Међутим, за башту и цвеће увек је било времена.
Пријаве до 15. јуна
Акција “Најлепша башта Новог Сада“ наставља се и овог пролећа. Дневни лист “Дневник”, Новосадска телевизија и Компанија “Цолор Медиа Communications” четврту годину заредом организују избор најлепшег врта у сарадњи са Француским институтом у Новом Саду.
Башта је најлепши кутак сваког дома и зато позивамо читаоце да покажу башту на коју су тако поносни, а да при томе освоје и награде (семе, саднице, саксије и друге вредне награде).
Сви суграђани који желе да представе своју башту, то могу учинити до 15. јуна, путем мејл адресу: najlepsabastagmail.com. Такође, на конкурсу могу да учествују и баште које су биле у конкуренцији 2019. и 2020. године.
Победника очекује наградно путовање на продужени викенд за две особе.
- Зато сам поподне увек била са својим цвећем. И данас му редовно причам и певам, па оно тако расте, а ја сам постала немогућа – потврђује уз осмех. – Имам 300 саксија, пун дворишни део малих, великих и средњих поред стазе, са по три цвета у једној. Сад је то процветало и добија своју форму, иначе је све „попадало“ кад се киша сручила.
С обзиром на варљиво пролеће, бројне латице у башти тек се ових дана отварају, а по Љубинкиним речима, најлепше ће бити на крају јуна, процветаће и разгранаће се. Време у њеном цветном амбијенту радо проводе и други.
- Ћеркине другарице долазе саме, само се јаве: „Бубо, јеси ли код куће? Ја долазим на кафу у башту!” – открива Љубинка. - Оне имају 40 година, ја имам скоро 70, али ми ту седимо и уживамо. Не знам које бих цвеће одабрала као омиљено, зато и имам разно. Волим пузавице које се спуштају, а све радим за своју душу, нема такмичења. Ово је права пензионерска башта за моју душу, без скупих садница. Ја туда прошетам, па нешто пресадим и у свему уживам.
Та посвећеност башти и љубав према цвећу носе јасну поруку.
- Волите дрвеће, цвеће и своју децу, нека вам она помогну у томе. Уколико не могу, онда нека само дођу и уживају, нека се лоптају ко моја унука. Волим да поклањам пелцере и цвеће, дајем све у шта неко покаже прстом, а волим и да их добијем од других. Цвеће мора да се даје зато што се само на тај начин шири и лепше успева – поручује Љубинка Кодаловић.
Б. Павковић