Библиотека Војводе Момчила Ђујића преточена у књигу
Две деценије након смрти некадашњег ђака Карловачке богословије, војводе Момчила Ђујића, из штампе је изашала књига „Поклон-библиотека војводе Момчила Ђујића Карловачкој богословији“ из пера Карловчанке, докторанда Филолошког факултета у Београду Љубице Петковић.
Књигу је, с благословом епископа сремског Василија, издала Карловачка богословија, у коју је та вредна библиотека стигла 1997. године.
– Поред старе штампане и рукописне књиге, библиотека војводе Момчила Ђујића представља највреднији део фонда библиотеке Богословије Светог Арсенија у Сремским Карловцима – каже ауторка Љубица Петковић, којој је то прво дело. – Књиге које су се налазиле у библиотеци стручно су обрађене 2019. године у библиотечком програму БИСИС.
По мишљењу рецензенткиње Дубравке Симовић, тим штампаним каталогом Љубице Петковић, Ђујићева библиотека постаће доступна стручној и културној јавности. Посебно су вредне и књиге које припадају
ратној књижевности, историји и политици објављене од 1941. до 1945. године, као и ретка периодична издања. Многе часописе које су саставни део Ђујићеве библиотеке немају ни највеће библиотеке, попут Народне и Библиотеке Матице спрпске. Међу делима које је поклонио је и његов дневник писан од 1950. до 1953. године.
Како се из дела Љубице Петковић види, војвода Момчило Ђујић је својој школи послао на дар разнородну библиотечку грађу, брижљиво сакупљану годинама, током боравка у емиграцији. Од изузетног значаја у њој су и дела писаца и историчара који су стварали у емиграцији у време када она нису могла бити представљена нашој читалачкој публици.
Поклон-библиотека сведочи о образовању дародавца, његовој љубави према књизи и племенитој намери да је завешта Богословији, у којој се школовао од 1926. до 1931. Каталог индиректно пружа увид у његову личност и постаје аутентичан извор за бројна истраживања с многих аспекета. Посебно су драгоцене посвете у књигама с потписом аутора, накнадно руком унети записи војводе Момчила Ђујића.
„Војвода Момчило Ђујић заузима посебно место у нашем расејању тиме што је, упркос бурним животним околностима, задржао хришћански однос и према православнима и према људима других вероисповести, и тиме што је остао дубоко одан православљу и пожртвовано радио на јединству српске цркве. Своју чврсту веру и повезаност са својим народом доказао је прикупљајући и чувајући публикације које ће у будућности осветлити један буран и тежак период наше историје и допринети његовом разумевању”, записала је у рецензији Дубравка Симовић.
