Архитектонске баријере и даље мука за слепе  

"Овај дан је права прилика да се скрене пажња на проблеме с којима се суочавају слепе и слабовиде особе, од којих је свакако један од кључних немогућност самосталног кретања", истакла је председница Савета Соња Радаковић. Град Нови Сад, као лидер социјалне политике, и у наредном периоду ће подржавати све организације и удружења особа с инвалидитетом у реализацији њихових програмских активности.

Град годишње издваја више од милијарду динара за Управу за социјалну и дечју заштиту, што је осам процената од укупног buyеta Града. Међутим, када је реч о баријерама на које слепе и слабовиде особе најчешће наилазе, пре свега су архитектонске природе.

"Међународни дан белог штапа има за циљ да сензибилише јавност о особама с оштећеним видом, односно да суграђани знају да смо и ми присутни у граду", каже потпредседница Савеза слепих Војводине мр Снежана Николић. Она то каже зато што су тротоари и улице којима пролазимо врло често закрчени, постоје велике архитектонске баријере које нам онемогућавају да се самостално крећемо и да користимо управо тај дуги бели штап.

"Исто тако, људи не знају шта значе тактилне стазе које су постављене у граду. Град чини велике напоре да средина буде приступачна свима, па и особама с оштећеним видом, те се све више граде тактилне стазе, али нису довољно стручно урађене и често нам представљају велику опасности. Волела бих да се у будућности обрате нама јер ништа о нама без нас, а реч је о улагању великих свота које немају користи и нису за добробит особа с оштећеним видом", каже Николић.

Снежана Николић истиче да би било пожељно да Нови Сад има више и звучних семафора, који би добродошли и старијим грађанима. Градска организација слепих и слабовидих Новог Сада броји око 550 чланова у девет општина, односно 400 чланова на територији Новог Сада. У Војводини има око 3.200 особа с оштећеним видом, а у републици око 12.000.

Л. Радловачки