ДА ЛИ РАЗГОВАРАТЕ САМИ СА СОБОМ? Ако је одговор потврдан, ПСИХОЛОЗИ имају добре вести за вас!

Иако људи често повезују „самопричање“ са проблемима менталног здравља, здравствени радници се уопште не слажу са тим ставом.

Свако разговара са собом на свесном или несвесном нивоу. Сваки пут кад у себи поновимо: „Закаснићу“, или „Ова хаљина ми баш добро стоји“, обратили смо се самима себи.

За некога је то само мисао која пролети, а други ће те тврдње изрећи на глас.

– Изражавајући поједине мисли на глас омогућавамо себи боље разумевање садашњости и будућности па бисмо сви то требали да радимо – тврди клиничка социјална радница, психотерапеуткиња и ауторка више књига с подручја психологије Лиса Ферентз.

Управо се том методом она служи како би својим клијентима усадила позитивну слику о себи и о дану који је пред њима.

Она својим клијентима саветује да записују мисли о томе на чему су све захвални, шта сматрају својим јаким странама, које су им позитивне стране. Тада им каже да стану пред огледало и то што су написали изговоре на глас, сами себи.

– Не одустајте чак и ако вам се то чини глупо. Као и с другим стварима, кад се једанпут увежбате и овој методи приступите с позитивне стране, открићете да је то у бити јако једноставно. Води нас кроз живот били ми тога свесни или не – казала је Ферентзова.

Чак је и студија Универзитета Летхбридге потврдила да су студенти који су себи говорили позитивне ствари успели да промене своју перспективу, ставове и реакције на подражаје из околине. Ферентзова стога саветује људе да на то.

– Кад позитивно шапћемо, то нам даје снагу да се суочимо с изазовима који су пред нама – казала је појашњавајући да и спортисти чине исто то уочи такмичења. То не значи да је пожељно на глас изговарати фрустрације.

– Дефинитивно постоји вредност у разумевању својих осећања, били они позитивни или негативни. Али изговарајући негативне мисли на глас може имати супротан учинак – нагласила је Ферентз.

Уместо тога препоручује људима да, кад су већ артикулисали шта их мучи, одлуче има ли смисла задржати такве мисли или је то нешто преко чега можемо прећи и заборавити на то, преноси 24сата.хр.