КОСИО ТРАВУ КАДА ЈЕ СРЦЕ СТАЛО Владимирова борба са срчаном слабошћу и даље траје КАРДИОВАСКУЛАРНЕ БОЛЕСТИ ВОДЕЋИ УЗРОК СМРТНОСТИ
Кардиоваскуларне болести и даље су водећи узрок смртности у Србији - годишње односе око 48.000 живота.
Међу њима се издваја срчана слабост – хронично обољење са озбиљном прогнозом, које настаје када срце не може више ефикасно да пумпа крв и обезбеди телу довољан доток кисеоника и хранљивих материја.
Процењује се да код нас око 120.000 особа тренутно има ово обољење. Симптоми срчане слабости су често неспецифични: умор, недостатак снаге и даха, гушење, бол у грудима, вртоглавица или несвестица – па болест неретко остане непрепозната у раној фази.
- Срчана слабост има озбиљну прогнозу, сваки други пацијент не преживи дуже од пет година након постављања дијагнозе. Иако се у јавности чешће говори о малигним болестима као најопаснијима, статистике показују да је терет срчане слабости велики– наводи кардиолог Универзитетског клиничког центра Србије проф. др Данијела Трифуновић Замаклар.
Основна функција срца је да пумпа крв и тиме обезбеди кисеоник и хранљиве материје свим ћелијама у организму.
- Ова функција може да ослаби на два начина. Први је оштећење срчаног мишића - услед коронарне болести, хипертензије, дијабетеса, хроничне бубрежне болести, миокардитиса или генетских поремећаја - које доводи до смањене контрактилности и смањеног избацивања крви из срца. Други механизам подразумева да срчани мишић остаје очуван, али постаје крут, мање еластичан и често задебљан. Тада се срце теже пуни крвљу, пумпање се одвија под повишеним притиском и настаје срчана слабост са очуваном ејекционом фракцијом - објашњава проф. др Данијела Трифуновић Замаклар.
Спушта се старосна граница
Срчана слабост је најчешће болест старије животне доби – око 10 одсто особа старијих од 70 година глобално има ову дијагнозу. Међутим, забрињавајуће је што се старосна граница све више спушта.
Владимир Воленик (40) из Панчева један је од изузетно ретких пацијената који је преживео, оно што би се народски рекло, пуцање срца. Имао је среће да то пуцање није ишло брзо, преживео је изузетну компликацију инфаркта миокарда, која иначе носи високу смртност.
- Имао сам 39 година када сам добио инфаркт. Никаквих симптома, нити назнака нисам имао који би ми указали да ће ми живот бити угрожен. Био сам радно активан, тренирао свакога дана и то је нешто што ми је иначе сачувало живот. Косио сам траву и у једном тренутку сам осетио јак бол у грудима, због чега сам пао. Сутрадан сам отишао до болнице. Урађен је ЕКГ и рекли су ми да је све уреду, да би четири године касније доживео инфаркт, толико јак, да су лекари морали да ме оживљавају. Када сам изашао из болнице активност срчаног мишића била ми је ниска, свега 20 одсто, а већ након неколико месеци та активност се поправила. Сада могу да радим лагане вежбе – истиче Воленик, који додаје да пије осам врста лекова.
Рано препознавање болести је од кључног значаја, јер омогућава правовремено увођење савремене терапије која може знатно продужити живот и побољшати његов квалитет. Иако је срчана слабост прогресивно стање, њен ток се може значајно успорити и квалитет живота побољшати.