KOSIO TRAVU KADA JE SRCE STALO Vladimirova borba sa srčanom slabošću i dalje traje KARDIOVASKULARNE BOLESTI VODEĆI UZROK SMRTNOSTI
Kardiovaskularne bolesti i dalje su vodeći uzrok smrtnosti u Srbiji - godišnje odnose oko 48.000 života.
Među njima se izdvaja srčana slabost – hronično oboljenje sa ozbiljnom prognozom, koje nastaje kada srce ne može više efikasno da pumpa krv i obezbedi telu dovoljan dotok kiseonika i hranljivih materija.
Procenjuje se da kod nas oko 120.000 osoba trenutno ima ovo oboljenje. Simptomi srčane slabosti su često nespecifični: umor, nedostatak snage i daha, gušenje, bol u grudima, vrtoglavica ili nesvestica – pa bolest neretko ostane neprepoznata u ranoj fazi.
- Srčana slabost ima ozbiljnu prognozu, svaki drugi pacijent ne preživi duže od pet godina nakon postavljanja dijagnoze. Iako se u javnosti češće govori o malignim bolestima kao najopasnijima, statistike pokazuju da je teret srčane slabosti veliki– navodi kardiolog Univerzitetskog kliničkog centra Srbije prof. dr Danijela Trifunović Zamaklar.
Osnovna funkcija srca je da pumpa krv i time obezbedi kiseonik i hranljive materije svim ćelijama u organizmu.
- Ova funkcija može da oslabi na dva načina. Prvi je oštećenje srčanog mišića - usled koronarne bolesti, hipertenzije, dijabetesa, hronične bubrežne bolesti, miokarditisa ili genetskih poremećaja - koje dovodi do smanjene kontraktilnosti i smanjenog izbacivanja krvi iz srca. Drugi mehanizam podrazumeva da srčani mišić ostaje očuvan, ali postaje krut, manje elastičan i često zadebljan. Tada se srce teže puni krvlju, pumpanje se odvija pod povišenim pritiskom i nastaje srčana slabost sa očuvanom ejekcionom frakcijom - objašnjava prof. dr Danijela Trifunović Zamaklar.
Spušta se starosna granica
Srčana slabost je najčešće bolest starije životne dobi – oko 10 odsto osoba starijih od 70 godina globalno ima ovu dijagnozu. Međutim, zabrinjavajuće je što se starosna granica sve više spušta.
Vladimir Volenik (40) iz Pančeva jedan je od izuzetno retkih pacijenata koji je preživeo, ono što bi se narodski reklo, pucanje srca. Imao je sreće da to pucanje nije išlo brzo, preživeo je izuzetnu komplikaciju infarkta miokarda, koja inače nosi visoku smrtnost.
- Imao sam 39 godina kada sam dobio infarkt. Nikakvih simptoma, niti naznaka nisam imao koji bi mi ukazali da će mi život biti ugrožen. Bio sam radno aktivan, trenirao svakoga dana i to je nešto što mi je inače sačuvalo život. Kosio sam travu i u jednom trenutku sam osetio jak bol u grudima, zbog čega sam pao. Sutradan sam otišao do bolnice. Urađen je EKG i rekli su mi da je sve uredu, da bi četiri godine kasnije doživeo infarkt, toliko jak, da su lekari morali da me oživljavaju. Kada sam izašao iz bolnice aktivnost srčanog mišića bila mi je niska, svega 20 odsto, a već nakon nekoliko meseci ta aktivnost se popravila. Sada mogu da radim lagane vežbe – ističe Volenik, koji dodaje da pije osam vrsta lekova.
Rano prepoznavanje bolesti je od ključnog značaja, jer omogućava pravovremeno uvođenje savremene terapije koja može znatno produžiti život i poboljšati njegov kvalitet. Iako je srčana slabost progresivno stanje, njen tok se može značajno usporiti i kvalitet života poboljšati.