Резултатски неуспех је вишеслојна прича ВЕЛИКИ ИНТЕРВЈУ ПРЕДСЕДНИКА КК ВОЈВОДИНА ЖЕЉКА РЕБРАЧЕ ЗА "ДНЕВНИК" О МИНУЛОЈ СЕЗОНИ

Када је прослављени ас пре три године дошао на чело клуба, ставио се у службу реализације петогодишњег плана, на крају чијег је зацртан улазак у АБА лигу. Била је Војводина близу тога у прошлој сезони, када су је две лопте делиле од промоције против Спартака у финалу АБА 2 лиге, да би ове сезоне, као први фаворит поклекла у полуфиналној серији са Босном са 2-0 и тако није искористила новонасталу ситуацију на Јадрану, пошто је национални кључ коригован и није било препрека да се после освајања трофеја Новосађани нађу у елити. Мораће да сачекају другу прилику за то. Уз то, после историјског првог места у Кошаркашкој лиги Србије, заузели су тек треће место. Према речима Ребраче, узроци таквог епилога су вишеслојни, али, свекупуно, гледајући цео процес, неће имати озбиљније последице по пројекат, чија основа се темељи на финансијској стабилизацији.

Пре него што се осврнемо на актуелности, како бисте описали то како су изгледале последње три године, откако сте преузели клуб, како бисмо сагледали ширу слику свега што је до сада урађено? Тренутно сте у завршници треће године петогодишњег плана, на крају чијег је циљ улазак у АБА лигу.

– Наследили смо ситуацију која је била катастрофална, пре свега са финансијске стране, са дугом од око 65 милиона динара, без млађих селекција, без првог тима, запослених... Ствар је у томе што су и раније постојала средства, али нису трошена на адекватан начин. Ми који смо ушли у ту причу, ушли смо са ентузијазмом и љубави да подигнемо Војводину, кроз враћање дугова, дизање буџета и прављење резултата. Без резултата, нема ни нових спонзора, ничега. Направили смо програм рехабилитације, од града, јер је Милош Вучевић као тадашњи градоначелник иницирао да се Војводина врати, уз подршку МТС-а, Веге, Триглава, Циклонизације, људи који су део тога – Бојан Галић Галенс, Бојан Терзин са Аладином, Бојан Радојевић Техноунион, Александар Ћирић који је на челу правне службе. Хвала и Спортском друштву Војводина на челу са председником Драгољубом Збиљићем. Како смо то покренули, онда су дошле и нове тужбе, тако да ситуација није била једноставна – појаснио је први човек Војводине за "Дневник". 

И већ у другој години били сте надомак тога да остварите велики циљ? Ипак, нисте успели, пошто сте поражени од Спартака у финалу АБА 2 лиге.

– Цела та прича о АБА лиги је таква да смо то покушали на „стероиде“ да урадимо, много раније од предвиђеног, када смо увидели шансу да би можда могли од половине сезоне да се супротставимо Спартаку са највећим улагањима. 

Зар није било логично да, с обзиром на то да Спартак има велика улагања, сачекате још једну сезону и тек онда, у слабијој конкуренцији, још значајније уложите у тим за промоцију у виши ранг?

– Јесте, али је то била заједничка одлука. Један део нас је говорио да сачекамо, а други део да покушамо, али смо се на крају договорили да ипак кренемо ка АБА лиги. Резултат је онај који привлачи, на крају крајева.

Имали сте моменутм?

– Јесте, имали смо моментум и враћали смо и финансијски део у исто време. Вратили смо 90 одсто дуга и нико то не гледа, сви потенцирају да се нисмо пласирали у АБА лигу. Уз враћање дуга је потребан и резултат, јер си тада на радару и привлачиш пажњу и спонзоре. Прича о Војводини у последње три године је на основу резултата из претходне три године, а не због враћања дугова. Пробали смо, тада смо довели Зорана Николића и Џереда Канингема. Са свим оним што смо имали, дошли смо у финале АБА 2 лиге где смо играли са Спартаком који је по именима и буџету био далеко испред нас. Освојили смо и КЛС. У последњих 20 година није било 6.000 људи у великој сали Спенса као тада. То је огроман успех после дугогодишњег таворења. Била је то прелепа слика. И у Суботици је било 4.000 људи – то је 10.000, тако да је кошарка била враћена у Војводину. Играло се на две лопте на крају, да не залазим у детаље утакмице. Био је то велики помак. Нико нас не пита о томе са чим се носимо иза. Војводина тренутно не дугује ништа држави. Плаћени су порези и ПДВ, дугови од пре много година су враћени, многе тужбе поништене и добијене. Доста тога је урађено. 

Прве две године протекле су врло успешно резултатски. Сада је клуб први пут у силазној путањи, када говоримо о стању на паркету. Војводина је била највећи фаворит и за трофеј у АБА 2 лиги и за освајање првог места у КЛС. У регионалном такмичењу сте елиминисани у полуфиналу, а КЛС сте завршили на трећем месту. Како је дошло до тога?

– Прихватам на себе највећи део одговорности, јер сам на челу тога. Ако говоримо о спортском резултату ове године, то сматрамо неуспехом. Са друге стране, узимајући у обзир целу слику, огроман је успех кроз који пут смо прошли и где смо стигли, рачунајући период од три године. Не говорим сада о трошковима из ове сезоне, већ о оном баласту из прошлости – Војводина је вратила око 90 одсто дуга, за три године. Људи су дали себе у то. Војводина није имала свлачионицу, просторије клуба су сређене, није имала секретарицу. Сада постоји инфраструктура људи који раде за Војводину. То је огроман помак. Сада причамо о потпуно другој слици Војводине. На добром је путу да стане, да има решене финансијске проблеме. Да ли је било кашњења у платама? Јесте. Сви касне данас. Људи морају да знају из ког разлога је долазило до тога, да смо враћали нешто из прошлости. 

Много се говорило да Скучи Смит и Марко Јагодић-Куриџа нису задовољнили критеријуме ове сезоне. Били су најплаћенији, али на крају циљ није испуњен. Како се формирао тим?

– Од прве године, договор је био да сви станемо иза много талентованог тренера Милоша Исаков-Ковачевића и да заједно растемо, да он расте заједно са нама. И то смо показали кроз цео процес. Мој став о вођењу клуба је такав да тренер има највећу аутономију, јер он ради са играчима, наравно све радимо у договору. И начин бирања играча је рађен тако што тренер стави листу играча које би желео да доведе и онда седнемо заједно и договарамо се. Станемо иза тог играча, представимо Управном одбору, причамо о ценама, да ли је изводљиво, договоримо се до које цифре можемо да идемо и Управни одбор то аминује. Тимски је рађено. У договору са свима. Аутономија је била на Милошу и мени што се тиче играча.

Дакле, одговорност за бирање играча је на Вама и некадашњем тренеру?

– Милош их је ставио на листу, заједно смо анализирали. Скучи је проглашен за најбољег плејмејкера Литванске лиге. Борили смо се за њега месец дана да би дошао на овај ниво такмичења, исто је и са Јагодић-Куриџом који је био у Будућности у том моменту. Све иде тако што Милош представи играче, ја прихватим и заједнички смо доносили одлуке и износили пред Управни одбор. Да ли су се они уклопили у систем? Не можемо да кажемо да јесу. Не можемо сада да кажемо само Милош и ја смо бирали и све иде на нас. Ни они нису били на нивоу, не можемо да играмо у место њих. Моја је одговорност, али свако од нас има одређену одговорност. Немам проблем са тим да прихватим то. Прошао сам много тога и био у ситуацијама које су биле тешке. Да ли су Смит и Јагодић-Куриџа оправдали оно за шта су важили? Сви смо видели да нису. Неки играчи јесу, неки нису.

Са друге стране, овај тим Војводине је требало да претрпи и доселекцију. Од почетка сезоне се говорило о томе да би пред почетак Купа Радивоја Кораћа требало да се појачате на тој позицији, чак је и нови тренер Владимир Мирковски у неколико изјава поручивао да је евидентан недостатак петице. Због чега није дошло до те аквизиције?

– Све је увезано. Милош је током целе сезоне имао проблем и нико то није знао. Повлачење свега тога носило је и његов уговор и нисмо имали могућност да улазимо у још веће трошкове. Избор тренера Влатка је био и део финансијске проблематике. 

Нисте могли да ангажујете и новог тренера и центра?

– Нисмо имали средстава да доведемо петицу.

Да ли је то било пресудно у борби за циљеве ове сезоне?

– Екипа је показала да може и без петице у првом делу сезоне. Онда је дошла ситуација са Милошем, повреда Тајрела Џонсона, имали смо и вирусе месец дана и све то. Да смо остали и здрави и да су сви били океј, имали смо огромну шансу да освојимо трофеј. Кола су кренула низбрдо из ствари које не можеш да контролишеш. Немаш могућности да доведеш другог играча после повреде Џонсона. Нисмо имали ту врсту буџета, не знам какву људи имају слику о нашим финансијским способностима.

Споменули сте да се у првом делу сезоне видело да можете и без центра, када су бележени одлични резултати. Војводина је као првопласирана у "групи смрти" АБА 2 лиге прошла у топ осам фазу, док је у КЛС-у имала скор 10-1. После тога, Исаков-Ковачевић је био ван паркета и све је кренуло низбрдо. Колико је то до тренера?

– Ситуација пада је била и прошле године у том делу сезоне. Сезона је дуга, играш два такмичења и немогуће је бити у форми током целе сезоне. У једном моменту треба да подигнеш форму, па је обориш итд. Суштина је како завршиш сезону. Све је кренуло добро у овој сезони на почетку. Са Милошем је продужен уговор на једну плус једну годину и хтели смо да наставимо сарадњу са њим. Лично сам сматрао да треба да настави да води ову Војводину, да има континуитет. Јесте да смо летос причали са разним тренерима, што је нормално, као што је и Милош тражио и распитивао се, да види своје друге опције. Наша прва опција био је он и направили смо договор. Имао је здравствених проблема који немају везе са кошарком. Носио са тим у првом делу. Причали смо много шта да радимо. Ишао је код Гаге Радовановића на консултације и путовао у Немачку. Дошли смо до заједничког закључка да одиграмо утакмицу са Босном, где смо сматрали да ће после тога доћи до пада екипе, што је нормално и што нам је и требало, да бисмо касније подигли и појачали тренинг и дочекали други део сезоне. 

Затим се десило нешто што нисте очекивали?

– После утакмице са Босном био је договор да уради хируршки захват и доктор је рекао да ће пауза бити око две недеље, што смо у заједничком договору прихватили и било је океј. Све смо урадили што смо хтели, добили Босну у Сарајеву, у КЛС били први у првом делу, што је суштина да бисмо учествовали на Купу Радивоја Кораћа. Његов повратак није био после две недеље, него се све развукло до фебруара. Нисмо хтели да пресечемо. Сада кад гледам, можда је требало пре Нове године да променимо тренера због његове здравствене ситуације, не зато што га не желимо. Из доброг односа који смо имали, нисмо хтели да пресечемо. Можда је то чекање било науштрб резултата. Емотивно смо одреаговали у тој ситуацији, што је и логично јер смо били везани  две и по године са њим и нисмо хтели то да прекинемо. Није могао да води тренинге и утакмице.

Постоје нека мишљења да је Милош Исаков-Ковачевић склоњен због неких других разлога ван паркета?

– Не. Огромно не. Није у Војводини због здравствених проблема. Пробали смо, чекали смо, померали датуме, једноставно није могао. У клубу нема политике ни једног промила. Да ли држава са државним фирмама стоји иза нас? Да, али нико није имао ниједан позив или било шта да утиче на ову причу. Партизан и Црвена звезда су државни пројекти, као што иза Војводине стоје град Нови Сад, МТС... Знамо како то функционише. Овде причамо о спорту. 

Споменули сте и да бисте, када бисте могли да вратите време, одлуку о тренеру донели раније. Шта бисте још променили у овој сезони?

– Избор играча, у смислу менталног склопа. Не можеш кроз три разговора кад доводиш играче да знаш њихово понашање. Сигурно да би сада били другачији профили. И говорим о менталитету, не о кошаркашком знању. Менталну снагу показујеш када не иде добро, када губиш. Говорим из личног искуства. Када иде добро и када добијаш 20 разлике, то је друга врста самопоуздања и све је прелепо. Стабилност се показује оног момента када киксаш једну утакмицу или две, што се и мени у каријери дешавало. Нисмо имали адекватног лидера који је то могао да извуче. 

Изненадили сте потезом да уместо Исаков-Ковачевића доведете Владимира Мирковског који није био познат широј јавности. Како је дошло до тога?

– Са двојицом смо преговарали. Саша Никитовић је раскинуо уговор са ФМП-ом, разговарали смо и почели неку причу, да би ме једно вече назвао и рекао да је договорио поновну сарадњу са истим тимом. Ту је било близу реализације. Разговарало се и са Драганом Бајићем, али нисмо могли ништа ту, јер је имао постојећи уговор у Сутјесци. Осталих занимљивих опција није било на тржишту. Моја одлука је био Влатко, јер га познајем и радим са њим пет година, знам да је испод радара, али је одличан тренер. Када је Милош престао, Зоран Вранеш је као асистент преузео екипу и ми смо стали иза њега. Он ипак нема тај капацитет првог тренера да би могао да утиче на играче. Помоћни је тренер и није могао то да изнесе, али смо се носили са тим јер смо причали упоредо са другим тренерима. Када смо схватили да не можемо да доведемо неког од поменуте двојице, морали смо да донесемо одлуку пре Купа Радивоја Кораћа и одлука је била за Мирковског који је добио врућ кромпир у моменту када је екипа била на најнижој тачки. 

Колики је био његов утицај на екипу?

– Није био проблем ни система, ни игре, него самопоуздања, да их вратиш у колосек и да буду тим. Били су разбуцани поразима које нису очекивали. Обавио сам десетине разговора са сваким појединачно. Стојим иза тога да Мирковски није било ко. Да доведемо евролигашког трнереа неког, можда би направио још већи проблем. Ту је пресудно било да ли је требало одлуку да донесемо раније или не, али сам већ рекао да смо због дугогодишње сарадње са Милошем чекали мало више него што је требало и упали смо у већи проблем. Клуб је пао у форми. Повреда Џонсона нам је исто наштетила, који је један од најбољих играча, проблеми Јагодић-Куриџе са коленом, Скучијева форма у другом делу која није била за ниво играча који је био у Литванији... КЛС смо освојили већ и били смо фокусирани на АБА 2 лигу. Причали смо да морамо да играмо и „мање“ утакмице, да би 10. априла када је битно против Босне били спремни. У супротном, уђеш са неспремном главом. Два месеца смо причали о томе да не могу да се бирају утакмице, већ да морају да испоштују принцип, али смо и проед тога имали шансу да добијемо прву утакмицу на Спенсу. Знате већ шта се десило.

Улога спортског директора је веома важна у већини врхунских клубова. Ове сезоне је Мића Радановића заменио Милан Стричевић. Колика је одговорност за резултате неког ко је на тој позицији?

– Мићо је био део свега. Малтене смо 24 сата проводили заједно прве две године са осталима из Управног одбора. Запостављаш приватан живот, а ниси плаћен адекватно, радимо то из љубави првих 20 месеци. Носили смо се са свим проблемима, имали моменте да у два дана морамо да платимо 14,5 милиона динара иначе ће све бити блокирано. То нико од играча не зна. Онда су људи из Управног одбора то платили. Мића је донео одлуку да не може више да ради под тим притиском. Урадио је много за клуб, али нико га није склонио као што кажу неки. Војводина је тек у фази да поставља инфраструктуру, овде се водило рачуна да клуб има воду, ледомат... Нису овде фунцкије спортског директора као у евролигашким клубовима, нисмо још на том нивоу да то посложимо на тај начин.  У овој ситуацији, спортски директор је онај који се јавља на телефон и решава финансије, гледа како да вратимо дугове, да види начине како то да пребродимо. Невиђен је ово посао. Разумем да је ове сезоне био неуспех, момци су и плакали после утакмице. Било нам је тешко.

Млађе категорије су такође један од важних темеља клуба?

– Урађен је велики посао и што се тога тиче. Кадети су ушли на Фајнал-ејт и имају озбиљну екипу са репрезентативцима. Иван Цимбаљевић и још неколико њих ће бити припојени да тренирају са првим тимом. Стварамо базу за први тим, што нисмо имали раније и не може да се створи за једну годину. И за то је одвојен буџет. Војводина има један од најбољих услова за тренинг за млађе категорије, што је и био циљ. У свему томе помаже нам и Спортс врлд, са којим имамо фантастичну сарадњу.

Критике су долазиле и због тога што нисте задржали Александра Војиновића, који је у одресу ОКК Београда био најзаслужнији за победу над Војводином пре неколико месеци?

– Нисмо имали избора. Хтели смо да професионални уговор са њим, али је његова жеља била ОКК Београд, јер му је обећана већа минутажа. Ми то у договору са Милошем нисмо могли да гарантујемо. Не гарантујемо минутажу, већ мора да се покаже на терену. Није била наша одлука да га пустимо, већ је његова породица била за то да му је боље на другом месту. Нисмо могли да га задржимо. 

Шта се десило са Марком Вучковићем који је сада у ФМП-у?

– Направио је невиђену ствар, ексцес на терену и одстрањен је из тима. Опсовао је тренера, што је катастрофално изгледало. Такве ствари су за мене недопустиве. 

Да се посветимо још финансијском делу у овој сезони. Причало се о томе да су играчи незадовољни због дуговања. Која је права истина о томе?

– Све је било отворено и транспарентно. Каснили смо са платама једним делом. Долазили смо испред играча и обавештени су о томе. Није било изненада. Са друге стране, када ти дуговања не из прошле, него из ранијих година дођу на наплату, мораш да објасниш играчима да ћемо померити плаћања. Плата је каснила до два месеца.

Није било тренутака када су три плате касниле?

– Не. Није било. Нисмо били клуб који је био на нули, па сад плаћамо. Да је то било, плаћали бисмо сваког првог у месецу и не би био никакав проблем.

Да ли је постојало незадовољство због тога?

– Увек постоји незадовољство. Увек смо били траспарентни. Дођем у свлачионицу и кажем да је оваква ситуација и питам да ли је то океј, кажем да могу да утичем на то како ће да реагују. Са моје стране, испред свих је речено то. Они су рекли да је океј. Све што сам рекао када ће да буде и за колико ће да буде, испоштовано је. Ако сам рекао да ће бити за две недеље, 45 дана, било је. Имали смо људе који су помагали у клубу, који су то покривали, што сам им захвалан до неба. Скидам капу Управном одбору на свему. Носиш два буџета – за враћање дугова и тренутни буџет. Није јавности познато то. И у АБА лиги знам да касне, да су много гори од нас.

Постоји ли могућност да сутра, због тих дуговања, неко не жели да дође у Војводину?

– Сви касне у АБА лиги, ја то знам. Говорим и разлог. Да нисмо имали баласт из прошлости, не би каснило ништа. У супротном би клуб био блокиран – 50 и нешто милиона динара је враћено, плус смо имали буџет за играче, млађе селекције и остало... Војводина је ове године била на максималном нивоу организације, као да играмо Евролигу. Не бежим од тога да је било кашњења, али објашњавам разлоге. У петогодишњем плану, знали смо да ће трећа бити најизазовнија. 

Када би могло да се очекује да Војводина буде на "нули"?

– Хипотетички, ако Војводина следеће сезоне не јури ништа и игра само КЛС, можемо да будемо на „нули“. Зар то није успех у три године? Имаш те дугове из прошлости, а јуриш АБА 1, онда мораш да правиш компромисе. Војводина до јуче није имала овакав реноме, а сада сви желе да дођу.

Колики је био буџет Војводине ове сезоне?

– Људи мешају буџете. Тотални буџет укључује и дугове и путовања и све. За играче, оквирно је било близу 800.000 евра. Био је мањи од, рецимо, Босне од које смо изгубили у полуфиналу. Спартак је имао далеко већи буџет прошле сезоне. И то је океј, носили смо се са тим. Покушали смо да направимо квалитетну екипу, са хемијом, али ове године смо кикснули у том делу.

Хемија није била на задовољавајућем нивоу?

– Не. Свако од нас мора да буде искрен и стане испред огледала да прихвати одговорност. Највећа је на мени, онда иде тренер, Управни одбор итд. Играч на крају игра на паркету. Може да каже да хоће или неће да игра ако касни плата. И ако неће да игра, поштено је. Фалило је одговорности спортске. Неће Војводина остати никоме дужна. Остале су ситнице из прошле сезоне, али је то мало. Знају то играчи. Морамо да будемо поштени и играчи морају да преузму свој део одговорности. И они морају да буду поштени једни према другоме, да кажу шта имају. Фалило је интерне комуникације. То не могу ја да сређујем. Као играч знам да смо сами сређували своју свлачионицу. Морали су то да ураде. 

С обзиром на то да је прича о овој сезони вишеслојна, како гледате на подршку Новосађана? Било их је 6.000 у финалу АБА 2 прошле сезоне, а протеклих месеци то није изгледало тако.

– Очекивали смо више. Било је оних који су стално долазили и подржавали су нас. Најлакше је подржавати када побеђујемо. Када изгубимо, најгори смо. Волео бих да на виши ниво подигнемо подршку. Није све аутопут. Трновито је. И ја сам промашивао шутеве, играо лоше. Некад осетим да Нови Сад чека велику сцену да би се активирао. Знам када сам дошао први пут, било је 42 гледалаца. Бројао сам. Много треба да се ради и на осећају припадности кроз маркетинг. Другачије је време. Потребна су одређена средства. Сада смо у моменту транзицијие, треба да изађемо из свега што смо имали. Сви треба да подрже Војводину, не због мене, него због Војводине. Најлакше је све разбуцати. Једини смо клуб овог нивоа из Новог Сада, видљиви смо. Звали су нас из Америке, звали су нас из Женеве да играмо ФИБА Лигу шампиона и имали смо ниво буџета да играмо то. Специјалну позивницу су нам нудили. Морамо да гледамо ширу слику. 

Било је речи о томе да један део Новосађана не гледа позитивно на ваше политичке активности и то што се Војводина финансира од државе. Мислите ли да је то нефер, с обзиром на то да Партизан и Црвена звезда такође добијају много средстава те природе, а опет имају велику подршку?

– Осети се то. Дошао сам из љубави овде, да разјасним. Не постоји финансијски интерес. То што сам део СНС-а и што подржавам председника Александра Вучића... Да ли смо због тога добили подршку кроз државне фирме? Да. Да ли се осети опозицони део који не подржава Војводину јер сам део тога? Да. Да поставим питање – који профил човека треба да треба да води Војводину? Да ли треба да је води неко као ја, који је прошао све што је прошао у каријери или неко други? Ушао сам у политику, али да се бавим оним што најбоље знам. Да искуство које сам стицао кроз НБА и Европу ставим у службу Војводини. Желим да будем помирљив. Када причамо о томе, очекујем и да опозициони медији пишу реално како стоје ствари. Осетим да постоји кочница када би требало да се похвали Војводина, да постоји задршка. Кажу ми да ћу добити простор. Не желим да хвалимо себе. Нека кажу својим речима. 

Како онда видите све то?

- Суштина је у Војводини. Данас је овако, пре неколико година је било другачије и шта је онда било? Овде желим да се бавим само спортом, да Војводина буде на највишој позицији. У клубу вероватно има и опозицоно настројених, али нисмо причали унутар клуба о томе. Волео бих сви да дођу да нас подрже и опозицони и позициони. Не сме да буде дељења. То је суштина. Једини начин да опстанемо и када причам о Србији. Да будемо уједињени, то је један од наших највећих изазова и проблема. Не треба нам спољни непријатељ, сами смо себи највећи непријатељи. Поделили смо се, а треба да будемо заједно да бисмо урадили нешто. Када је било најтеже, деведесетих смо урадили свашта, јер смо били заједно. 

Која је Ваша будућност у Војводини?

– Имаћемо Управни одбор после празника и анализираћемо све. Није било разговора у другом правцу. Овде сам најмањи проблем ја. Није суштина у томе, већ да Војводина буде тамо где треба да буде.

У ком правцу ће Војводина даље да иде?

– Желимо АБА лигу. После састанка ћемо видети у ком правцу ћемо ићи. Не знамо шта ће се десити са регионалним такмичењем и системом. Да ли ће бити специјалне позивнице, шта је са Цибоном итд... Много је конфузна слика у кошарци. 

Постоји могућност да Војводина добије специјалну позивницу за АБА лигу?

– Тако је, а да ли ће бити изводљиво, видећемо. Покушаћемо и то, ако буде могућности зашто не? Радна група АБА лиге још треба да издефинише услове. Постоје два пута – да се иде ка томе или ка максималној стабилизацији, да се игра само КЛС следеће сезоне и среди све и да Војводина после тога буде на „нули“. И онда после да се крене у напад на АБА лигу. Штета је да се ова прича не заокружи. Порази су саставни део свега. Из тога може да се научи. Није сада да ћемо се распасти. Нема разлога, јер смо на добром путу изласка из дугогодишње кризе и да станемо на зелену грану, да кажемо да смо коначно стабилан клуб. Близу смо да завршимо тај процес – закључио је Жељко Ребрача.

В. М. Петровић