Rezultatski neuspeh je višeslojna priča VELIKI INTERVJU PREDSEDNIKA KK VOJVODINA ŽELJKA REBRAČE ZA "DNEVNIK" O MINULOJ SEZONI

Kada je proslavljeni as pre tri godine došao na čelo kluba, stavio se u službu realizacije petogodišnjeg plana, na kraju čijeg je zacrtan ulazak u ABA ligu. Bila je Vojvodina blizu toga u prošloj sezoni, kada su je dve lopte delile od promocije protiv Spartaka u finalu ABA 2 lige, da bi ove sezone, kao prvi favorit poklekla u polufinalnoj seriji sa Bosnom sa 2-0 i tako nije iskoristila novonastalu situaciju na Jadranu, pošto je nacionalni ključ korigovan i nije bilo prepreka da se posle osvajanja trofeja Novosađani nađu u eliti. Moraće da sačekaju drugu priliku za to. Uz to, posle istorijskog prvog mesta u Košarkaškoj ligi Srbije, zauzeli su tek treće mesto. Prema rečima Rebrače, uzroci takvog epiloga su višeslojni, ali, svekupuno, gledajući ceo proces, neće imati ozbiljnije posledice po projekat, čija osnova se temelji na finansijskoj stabilizaciji.

Pre nego što se osvrnemo na aktuelnosti, kako biste opisali to kako su izgledale poslednje tri godine, otkako ste preuzeli klub, kako bismo sagledali širu sliku svega što je do sada urađeno? Trenutno ste u završnici treće godine petogodišnjeg plana, na kraju čijeg je cilj ulazak u ABA ligu.

– Nasledili smo situaciju koja je bila katastrofalna, pre svega sa finansijske strane, sa dugom od oko 65 miliona dinara, bez mlađih selekcija, bez prvog tima, zaposlenih... Stvar je u tome što su i ranije postojala sredstva, ali nisu trošena na adekvatan način. Mi koji smo ušli u tu priču, ušli smo sa entuzijazmom i ljubavi da podignemo Vojvodinu, kroz vraćanje dugova, dizanje budžeta i pravljenje rezultata. Bez rezultata, nema ni novih sponzora, ničega. Napravili smo program rehabilitacije, od grada, jer je Miloš Vučević kao tadašnji gradonačelnik inicirao da se Vojvodina vrati, uz podršku MTS-a, Vege, Triglava, Ciklonizacije, ljudi koji su deo toga – Bojan Galić Galens, Bojan Terzin sa Aladinom, Bojan Radojević Tehnounion, Aleksandar Ćirić koji je na čelu pravne službe. Hvala i Sportskom društvu Vojvodina na čelu sa predsednikom Dragoljubom Zbiljićem. Kako smo to pokrenuli, onda su došle i nove tužbe, tako da situacija nije bila jednostavna – pojasnio je prvi čovek Vojvodine za "Dnevnik". 

I već u drugoj godini bili ste nadomak toga da ostvarite veliki cilj? Ipak, niste uspeli, pošto ste poraženi od Spartaka u finalu ABA 2 lige.

– Cela ta priča o ABA ligi je takva da smo to pokušali na „steroide“ da uradimo, mnogo ranije od predviđenog, kada smo uvideli šansu da bi možda mogli od polovine sezone da se suprotstavimo Spartaku sa najvećim ulaganjima. 

Zar nije bilo logično da, s obzirom na to da Spartak ima velika ulaganja, sačekate još jednu sezonu i tek onda, u slabijoj konkurenciji, još značajnije uložite u tim za promociju u viši rang?

– Jeste, ali je to bila zajednička odluka. Jedan deo nas je govorio da sačekamo, a drugi deo da pokušamo, ali smo se na kraju dogovorili da ipak krenemo ka ABA ligi. Rezultat je onaj koji privlači, na kraju krajeva.

Imali ste momenutm?

– Jeste, imali smo momentum i vraćali smo i finansijski deo u isto vreme. Vratili smo 90 odsto duga i niko to ne gleda, svi potenciraju da se nismo plasirali u ABA ligu. Uz vraćanje duga je potreban i rezultat, jer si tada na radaru i privlačiš pažnju i sponzore. Priča o Vojvodini u poslednje tri godine je na osnovu rezultata iz prethodne tri godine, a ne zbog vraćanja dugova. Probali smo, tada smo doveli Zorana Nikolića i Džereda Kaningema. Sa svim onim što smo imali, došli smo u finale ABA 2 lige gde smo igrali sa Spartakom koji je po imenima i budžetu bio daleko ispred nas. Osvojili smo i KLS. U poslednjih 20 godina nije bilo 6.000 ljudi u velikoj sali Spensa kao tada. To je ogroman uspeh posle dugogodišnjeg tavorenja. Bila je to prelepa slika. I u Subotici je bilo 4.000 ljudi – to je 10.000, tako da je košarka bila vraćena u Vojvodinu. Igralo se na dve lopte na kraju, da ne zalazim u detalje utakmice. Bio je to veliki pomak. Niko nas ne pita o tome sa čim se nosimo iza. Vojvodina trenutno ne duguje ništa državi. Plaćeni su porezi i PDV, dugovi od pre mnogo godina su vraćeni, mnoge tužbe poništene i dobijene. Dosta toga je urađeno. 

Prve dve godine protekle su vrlo uspešno rezultatski. Sada je klub prvi put u silaznoj putanji, kada govorimo o stanju na parketu. Vojvodina je bila najveći favorit i za trofej u ABA 2 ligi i za osvajanje prvog mesta u KLS. U regionalnom takmičenju ste eliminisani u polufinalu, a KLS ste završili na trećem mestu. Kako je došlo do toga?

– Prihvatam na sebe najveći deo odgovornosti, jer sam na čelu toga. Ako govorimo o sportskom rezultatu ove godine, to smatramo neuspehom. Sa druge strane, uzimajući u obzir celu sliku, ogroman je uspeh kroz koji put smo prošli i gde smo stigli, računajući period od tri godine. Ne govorim sada o troškovima iz ove sezone, već o onom balastu iz prošlosti – Vojvodina je vratila oko 90 odsto duga, za tri godine. Ljudi su dali sebe u to. Vojvodina nije imala svlačionicu, prostorije kluba su sređene, nije imala sekretaricu. Sada postoji infrastruktura ljudi koji rade za Vojvodinu. To je ogroman pomak. Sada pričamo o potpuno drugoj slici Vojvodine. Na dobrom je putu da stane, da ima rešene finansijske probleme. Da li je bilo kašnjenja u platama? Jeste. Svi kasne danas. Ljudi moraju da znaju iz kog razloga je dolazilo do toga, da smo vraćali nešto iz prošlosti. 

Mnogo se govorilo da Skuči Smit i Marko Jagodić-Kuridža nisu zadovoljnili kriterijume ove sezone. Bili su najplaćeniji, ali na kraju cilj nije ispunjen. Kako se formirao tim?

– Od prve godine, dogovor je bio da svi stanemo iza mnogo talentovanog trenera Miloša Isakov-Kovačevića i da zajedno rastemo, da on raste zajedno sa nama. I to smo pokazali kroz ceo proces. Moj stav o vođenju kluba je takav da trener ima najveću autonomiju, jer on radi sa igračima, naravno sve radimo u dogovoru. I način biranja igrača je rađen tako što trener stavi listu igrača koje bi želeo da dovede i onda sednemo zajedno i dogovaramo se. Stanemo iza tog igrača, predstavimo Upravnom odboru, pričamo o cenama, da li je izvodljivo, dogovorimo se do koje cifre možemo da idemo i Upravni odbor to aminuje. Timski je rađeno. U dogovoru sa svima. Autonomija je bila na Milošu i meni što se tiče igrača.

Dakle, odgovornost za biranje igrača je na Vama i nekadašnjem treneru?

– Miloš ih je stavio na listu, zajedno smo analizirali. Skuči je proglašen za najboljeg plejmejkera Litvanske lige. Borili smo se za njega mesec dana da bi došao na ovaj nivo takmičenja, isto je i sa Jagodić-Kuridžom koji je bio u Budućnosti u tom momentu. Sve ide tako što Miloš predstavi igrače, ja prihvatim i zajednički smo donosili odluke i iznosili pred Upravni odbor. Da li su se oni uklopili u sistem? Ne možemo da kažemo da jesu. Ne možemo sada da kažemo samo Miloš i ja smo birali i sve ide na nas. Ni oni nisu bili na nivou, ne možemo da igramo u mesto njih. Moja je odgovornost, ali svako od nas ima određenu odgovornost. Nemam problem sa tim da prihvatim to. Prošao sam mnogo toga i bio u situacijama koje su bile teške. Da li su Smit i Jagodić-Kuridža opravdali ono za šta su važili? Svi smo videli da nisu. Neki igrači jesu, neki nisu.

Sa druge strane, ovaj tim Vojvodine je trebalo da pretrpi i doselekciju. Od početka sezone se govorilo o tome da bi pred početak Kupa Radivoja Koraća trebalo da se pojačate na toj poziciji, čak je i novi trener Vladimir Mirkovski u nekoliko izjava poručivao da je evidentan nedostatak petice. Zbog čega nije došlo do te akvizicije?

– Sve je uvezano. Miloš je tokom cele sezone imao problem i niko to nije znao. Povlačenje svega toga nosilo je i njegov ugovor i nismo imali mogućnost da ulazimo u još veće troškove. Izbor trenera Vlatka je bio i deo finansijske problematike. 

Niste mogli da angažujete i novog trenera i centra?

– Nismo imali sredstava da dovedemo peticu.

Da li je to bilo presudno u borbi za ciljeve ove sezone?

– Ekipa je pokazala da može i bez petice u prvom delu sezone. Onda je došla situacija sa Milošem, povreda Tajrela Džonsona, imali smo i viruse mesec dana i sve to. Da smo ostali i zdravi i da su svi bili okej, imali smo ogromnu šansu da osvojimo trofej. Kola su krenula nizbrdo iz stvari koje ne možeš da kontrolišeš. Nemaš mogućnosti da dovedeš drugog igrača posle povrede Džonsona. Nismo imali tu vrstu budžeta, ne znam kakvu ljudi imaju sliku o našim finansijskim sposobnostima.

Spomenuli ste da se u prvom delu sezone videlo da možete i bez centra, kada su beleženi odlični rezultati. Vojvodina je kao prvoplasirana u "grupi smrti" ABA 2 lige prošla u top osam fazu, dok je u KLS-u imala skor 10-1. Posle toga, Isakov-Kovačević je bio van parketa i sve je krenulo nizbrdo. Koliko je to do trenera?

– Situacija pada je bila i prošle godine u tom delu sezone. Sezona je duga, igraš dva takmičenja i nemoguće je biti u formi tokom cele sezone. U jednom momentu treba da podigneš formu, pa je oboriš itd. Suština je kako završiš sezonu. Sve je krenulo dobro u ovoj sezoni na početku. Sa Milošem je produžen ugovor na jednu plus jednu godinu i hteli smo da nastavimo saradnju sa njim. Lično sam smatrao da treba da nastavi da vodi ovu Vojvodinu, da ima kontinuitet. Jeste da smo letos pričali sa raznim trenerima, što je normalno, kao što je i Miloš tražio i raspitivao se, da vidi svoje druge opcije. Naša prva opcija bio je on i napravili smo dogovor. Imao je zdravstvenih problema koji nemaju veze sa košarkom. Nosio sa tim u prvom delu. Pričali smo mnogo šta da radimo. Išao je kod Gage Radovanovića na konsultacije i putovao u Nemačku. Došli smo do zajedničkog zaključka da odigramo utakmicu sa Bosnom, gde smo smatrali da će posle toga doći do pada ekipe, što je normalno i što nam je i trebalo, da bismo kasnije podigli i pojačali trening i dočekali drugi deo sezone. 

Zatim se desilo nešto što niste očekivali?

– Posle utakmice sa Bosnom bio je dogovor da uradi hirurški zahvat i doktor je rekao da će pauza biti oko dve nedelje, što smo u zajedničkom dogovoru prihvatili i bilo je okej. Sve smo uradili što smo hteli, dobili Bosnu u Sarajevu, u KLS bili prvi u prvom delu, što je suština da bismo učestvovali na Kupu Radivoja Koraća. Njegov povratak nije bio posle dve nedelje, nego se sve razvuklo do februara. Nismo hteli da presečemo. Sada kad gledam, možda je trebalo pre Nove godine da promenimo trenera zbog njegove zdravstvene situacije, ne zato što ga ne želimo. Iz dobrog odnosa koji smo imali, nismo hteli da presečemo. Možda je to čekanje bilo nauštrb rezultata. Emotivno smo odreagovali u toj situaciji, što je i logično jer smo bili vezani  dve i po godine sa njim i nismo hteli to da prekinemo. Nije mogao da vodi treninge i utakmice.

Postoje neka mišljenja da je Miloš Isakov-Kovačević sklonjen zbog nekih drugih razloga van parketa?

– Ne. Ogromno ne. Nije u Vojvodini zbog zdravstvenih problema. Probali smo, čekali smo, pomerali datume, jednostavno nije mogao. U klubu nema politike ni jednog promila. Da li država sa državnim firmama stoji iza nas? Da, ali niko nije imao nijedan poziv ili bilo šta da utiče na ovu priču. Partizan i Crvena zvezda su državni projekti, kao što iza Vojvodine stoje grad Novi Sad, MTS... Znamo kako to funkcioniše. Ovde pričamo o sportu. 

Spomenuli ste i da biste, kada biste mogli da vratite vreme, odluku o treneru doneli ranije. Šta biste još promenili u ovoj sezoni?

– Izbor igrača, u smislu mentalnog sklopa. Ne možeš kroz tri razgovora kad dovodiš igrače da znaš njihovo ponašanje. Sigurno da bi sada bili drugačiji profili. I govorim o mentalitetu, ne o košarkaškom znanju. Mentalnu snagu pokazuješ kada ne ide dobro, kada gubiš. Govorim iz ličnog iskustva. Kada ide dobro i kada dobijaš 20 razlike, to je druga vrsta samopouzdanja i sve je prelepo. Stabilnost se pokazuje onog momenta kada kiksaš jednu utakmicu ili dve, što se i meni u karijeri dešavalo. Nismo imali adekvatnog lidera koji je to mogao da izvuče. 

Iznenadili ste potezom da umesto Isakov-Kovačevića dovedete Vladimira Mirkovskog koji nije bio poznat široj javnosti. Kako je došlo do toga?

– Sa dvojicom smo pregovarali. Saša Nikitović je raskinuo ugovor sa FMP-om, razgovarali smo i počeli neku priču, da bi me jedno veče nazvao i rekao da je dogovorio ponovnu saradnju sa istim timom. Tu je bilo blizu realizacije. Razgovaralo se i sa Draganom Bajićem, ali nismo mogli ništa tu, jer je imao postojeći ugovor u Sutjesci. Ostalih zanimljivih opcija nije bilo na tržištu. Moja odluka je bio Vlatko, jer ga poznajem i radim sa njim pet godina, znam da je ispod radara, ali je odličan trener. Kada je Miloš prestao, Zoran Vraneš je kao asistent preuzeo ekipu i mi smo stali iza njega. On ipak nema taj kapacitet prvog trenera da bi mogao da utiče na igrače. Pomoćni je trener i nije mogao to da iznese, ali smo se nosili sa tim jer smo pričali uporedo sa drugim trenerima. Kada smo shvatili da ne možemo da dovedemo nekog od pomenute dvojice, morali smo da donesemo odluku pre Kupa Radivoja Koraća i odluka je bila za Mirkovskog koji je dobio vruć krompir u momentu kada je ekipa bila na najnižoj tački. 

Koliki je bio njegov uticaj na ekipu?

– Nije bio problem ni sistema, ni igre, nego samopouzdanja, da ih vratiš u kolosek i da budu tim. Bili su razbucani porazima koje nisu očekivali. Obavio sam desetine razgovora sa svakim pojedinačno. Stojim iza toga da Mirkovski nije bilo ko. Da dovedemo evroligaškog trnerea nekog, možda bi napravio još veći problem. Tu je presudno bilo da li je trebalo odluku da donesemo ranije ili ne, ali sam već rekao da smo zbog dugogodišnje saradnje sa Milošem čekali malo više nego što je trebalo i upali smo u veći problem. Klub je pao u formi. Povreda Džonsona nam je isto naštetila, koji je jedan od najboljih igrača, problemi Jagodić-Kuridže sa kolenom, Skučijeva forma u drugom delu koja nije bila za nivo igrača koji je bio u Litvaniji... KLS smo osvojili već i bili smo fokusirani na ABA 2 ligu. Pričali smo da moramo da igramo i „manje“ utakmice, da bi 10. aprila kada je bitno protiv Bosne bili spremni. U suprotnom, uđeš sa nespremnom glavom. Dva meseca smo pričali o tome da ne mogu da se biraju utakmice, već da moraju da ispoštuju princip, ali smo i proed toga imali šansu da dobijemo prvu utakmicu na Spensu. Znate već šta se desilo.

Uloga sportskog direktora je veoma važna u većini vrhunskih klubova. Ove sezone je Mića Radanovića zamenio Milan Stričević. Kolika je odgovornost za rezultate nekog ko je na toj poziciji?

– Mićo je bio deo svega. Maltene smo 24 sata provodili zajedno prve dve godine sa ostalima iz Upravnog odbora. Zapostavljaš privatan život, a nisi plaćen adekvatno, radimo to iz ljubavi prvih 20 meseci. Nosili smo se sa svim problemima, imali momente da u dva dana moramo da platimo 14,5 miliona dinara inače će sve biti blokirano. To niko od igrača ne zna. Onda su ljudi iz Upravnog odbora to platili. Mića je doneo odluku da ne može više da radi pod tim pritiskom. Uradio je mnogo za klub, ali niko ga nije sklonio kao što kažu neki. Vojvodina je tek u fazi da postavlja infrastrukturu, ovde se vodilo računa da klub ima vodu, ledomat... Nisu ovde funckije sportskog direktora kao u evroligaškim klubovima, nismo još na tom nivou da to posložimo na taj način.  U ovoj situaciji, sportski direktor je onaj koji se javlja na telefon i rešava finansije, gleda kako da vratimo dugove, da vidi načine kako to da prebrodimo. Neviđen je ovo posao. Razumem da je ove sezone bio neuspeh, momci su i plakali posle utakmice. Bilo nam je teško.

Mlađe kategorije su takođe jedan od važnih temelja kluba?

– Urađen je veliki posao i što se toga tiče. Kadeti su ušli na Fajnal-ejt i imaju ozbiljnu ekipu sa reprezentativcima. Ivan Cimbaljević i još nekoliko njih će biti pripojeni da treniraju sa prvim timom. Stvaramo bazu za prvi tim, što nismo imali ranije i ne može da se stvori za jednu godinu. I za to je odvojen budžet. Vojvodina ima jedan od najboljih uslova za trening za mlađe kategorije, što je i bio cilj. U svemu tome pomaže nam i Sports vrld, sa kojim imamo fantastičnu saradnju.

Kritike su dolazile i zbog toga što niste zadržali Aleksandra Vojinovića, koji je u odresu OKK Beograda bio najzaslužniji za pobedu nad Vojvodinom pre nekoliko meseci?

– Nismo imali izbora. Hteli smo da profesionalni ugovor sa njim, ali je njegova želja bila OKK Beograd, jer mu je obećana veća minutaža. Mi to u dogovoru sa Milošem nismo mogli da garantujemo. Ne garantujemo minutažu, već mora da se pokaže na terenu. Nije bila naša odluka da ga pustimo, već je njegova porodica bila za to da mu je bolje na drugom mestu. Nismo mogli da ga zadržimo. 

Šta se desilo sa Markom Vučkovićem koji je sada u FMP-u?

– Napravio je neviđenu stvar, eksces na terenu i odstranjen je iz tima. Opsovao je trenera, što je katastrofalno izgledalo. Takve stvari su za mene nedopustive. 

Da se posvetimo još finansijskom delu u ovoj sezoni. Pričalo se o tome da su igrači nezadovoljni zbog dugovanja. Koja je prava istina o tome?

– Sve je bilo otvoreno i transparentno. Kasnili smo sa platama jednim delom. Dolazili smo ispred igrača i obavešteni su o tome. Nije bilo iznenada. Sa druge strane, kada ti dugovanja ne iz prošle, nego iz ranijih godina dođu na naplatu, moraš da objasniš igračima da ćemo pomeriti plaćanja. Plata je kasnila do dva meseca.

Nije bilo trenutaka kada su tri plate kasnile?

– Ne. Nije bilo. Nismo bili klub koji je bio na nuli, pa sad plaćamo. Da je to bilo, plaćali bismo svakog prvog u mesecu i ne bi bio nikakav problem.

Da li je postojalo nezadovoljstvo zbog toga?

– Uvek postoji nezadovoljstvo. Uvek smo bili trasparentni. Dođem u svlačionicu i kažem da je ovakva situacija i pitam da li je to okej, kažem da mogu da utičem na to kako će da reaguju. Sa moje strane, ispred svih je rečeno to. Oni su rekli da je okej. Sve što sam rekao kada će da bude i za koliko će da bude, ispoštovano je. Ako sam rekao da će biti za dve nedelje, 45 dana, bilo je. Imali smo ljude koji su pomagali u klubu, koji su to pokrivali, što sam im zahvalan do neba. Skidam kapu Upravnom odboru na svemu. Nosiš dva budžeta – za vraćanje dugova i trenutni budžet. Nije javnosti poznato to. I u ABA ligi znam da kasne, da su mnogo gori od nas.

Postoji li mogućnost da sutra, zbog tih dugovanja, neko ne želi da dođe u Vojvodinu?

– Svi kasne u ABA ligi, ja to znam. Govorim i razlog. Da nismo imali balast iz prošlosti, ne bi kasnilo ništa. U suprotnom bi klub bio blokiran – 50 i nešto miliona dinara je vraćeno, plus smo imali budžet za igrače, mlađe selekcije i ostalo... Vojvodina je ove godine bila na maksimalnom nivou organizacije, kao da igramo Evroligu. Ne bežim od toga da je bilo kašnjenja, ali objašnjavam razloge. U petogodišnjem planu, znali smo da će treća biti najizazovnija. 

Kada bi moglo da se očekuje da Vojvodina bude na "nuli"?

– Hipotetički, ako Vojvodina sledeće sezone ne juri ništa i igra samo KLS, možemo da budemo na „nuli“. Zar to nije uspeh u tri godine? Imaš te dugove iz prošlosti, a juriš ABA 1, onda moraš da praviš kompromise. Vojvodina do juče nije imala ovakav renome, a sada svi žele da dođu.

Koliki je bio budžet Vojvodine ove sezone?

– Ljudi mešaju budžete. Totalni budžet uključuje i dugove i putovanja i sve. Za igrače, okvirno je bilo blizu 800.000 evra. Bio je manji od, recimo, Bosne od koje smo izgubili u polufinalu. Spartak je imao daleko veći budžet prošle sezone. I to je okej, nosili smo se sa tim. Pokušali smo da napravimo kvalitetnu ekipu, sa hemijom, ali ove godine smo kiksnuli u tom delu.

Hemija nije bila na zadovoljavajućem nivou?

– Ne. Svako od nas mora da bude iskren i stane ispred ogledala da prihvati odgovornost. Najveća je na meni, onda ide trener, Upravni odbor itd. Igrač na kraju igra na parketu. Može da kaže da hoće ili neće da igra ako kasni plata. I ako neće da igra, pošteno je. Falilo je odgovornosti sportske. Neće Vojvodina ostati nikome dužna. Ostale su sitnice iz prošle sezone, ali je to malo. Znaju to igrači. Moramo da budemo pošteni i igrači moraju da preuzmu svoj deo odgovornosti. I oni moraju da budu pošteni jedni prema drugome, da kažu šta imaju. Falilo je interne komunikacije. To ne mogu ja da sređujem. Kao igrač znam da smo sami sređuvali svoju svlačionicu. Morali su to da urade. 

S obzirom na to da je priča o ovoj sezoni višeslojna, kako gledate na podršku Novosađana? Bilo ih je 6.000 u finalu ABA 2 prošle sezone, a proteklih meseci to nije izgledalo tako.

– Očekivali smo više. Bilo je onih koji su stalno dolazili i podržavali su nas. Najlakše je podržavati kada pobeđujemo. Kada izgubimo, najgori smo. Voleo bih da na viši nivo podignemo podršku. Nije sve autoput. Trnovito je. I ja sam promašivao šuteve, igrao loše. Nekad osetim da Novi Sad čeka veliku scenu da bi se aktivirao. Znam kada sam došao prvi put, bilo je 42 gledalaca. Brojao sam. Mnogo treba da se radi i na osećaju pripadnosti kroz marketing. Drugačije je vreme. Potrebna su određena sredstva. Sada smo u momentu tranzicijie, treba da izađemo iz svega što smo imali. Svi treba da podrže Vojvodinu, ne zbog mene, nego zbog Vojvodine. Najlakše je sve razbucati. Jedini smo klub ovog nivoa iz Novog Sada, vidljivi smo. Zvali su nas iz Amerike, zvali su nas iz Ženeve da igramo FIBA Ligu šampiona i imali smo nivo budžeta da igramo to. Specijalnu pozivnicu su nam nudili. Moramo da gledamo širu sliku. 

Bilo je reči o tome da jedan deo Novosađana ne gleda pozitivno na vaše političke aktivnosti i to što se Vojvodina finansira od države. Mislite li da je to nefer, s obzirom na to da Partizan i Crvena zvezda takođe dobijaju mnogo sredstava te prirode, a opet imaju veliku podršku?

– Oseti se to. Došao sam iz ljubavi ovde, da razjasnim. Ne postoji finansijski interes. To što sam deo SNS-a i što podržavam predsednika Aleksandra Vučića... Da li smo zbog toga dobili podršku kroz državne firme? Da. Da li se oseti opoziconi deo koji ne podržava Vojvodinu jer sam deo toga? Da. Da postavim pitanje – koji profil čoveka treba da treba da vodi Vojvodinu? Da li treba da je vodi neko kao ja, koji je prošao sve što je prošao u karijeri ili neko drugi? Ušao sam u politiku, ali da se bavim onim što najbolje znam. Da iskustvo koje sam sticao kroz NBA i Evropu stavim u službu Vojvodini. Želim da budem pomirljiv. Kada pričamo o tome, očekujem i da opozicioni mediji pišu realno kako stoje stvari. Osetim da postoji kočnica kada bi trebalo da se pohvali Vojvodina, da postoji zadrška. Kažu mi da ću dobiti prostor. Ne želim da hvalimo sebe. Neka kažu svojim rečima. 

Kako onda vidite sve to?

- Suština je u Vojvodini. Danas je ovako, pre nekoliko godina je bilo drugačije i šta je onda bilo? Ovde želim da se bavim samo sportom, da Vojvodina bude na najvišoj poziciji. U klubu verovatno ima i opozicono nastrojenih, ali nismo pričali unutar kluba o tome. Voleo bih svi da dođu da nas podrže i opoziconi i pozicioni. Ne sme da bude deljenja. To je suština. Jedini način da opstanemo i kada pričam o Srbiji. Da budemo ujedinjeni, to je jedan od naših najvećih izazova i problema. Ne treba nam spoljni neprijatelj, sami smo sebi najveći neprijatelji. Podelili smo se, a treba da budemo zajedno da bismo uradili nešto. Kada je bilo najteže, devedesetih smo uradili svašta, jer smo bili zajedno. 

Koja je Vaša budućnost u Vojvodini?

– Imaćemo Upravni odbor posle praznika i analiziraćemo sve. Nije bilo razgovora u drugom pravcu. Ovde sam najmanji problem ja. Nije suština u tome, već da Vojvodina bude tamo gde treba da bude.

U kom pravcu će Vojvodina dalje da ide?

– Želimo ABA ligu. Posle sastanka ćemo videti u kom pravcu ćemo ići. Ne znamo šta će se desiti sa regionalnim takmičenjem i sistemom. Da li će biti specijalne pozivnice, šta je sa Cibonom itd... Mnogo je konfuzna slika u košarci. 

Postoji mogućnost da Vojvodina dobije specijalnu pozivnicu za ABA ligu?

– Tako je, a da li će biti izvodljivo, videćemo. Pokušaćemo i to, ako bude mogućnosti zašto ne? Radna grupa ABA lige još treba da izdefiniše uslove. Postoje dva puta – da se ide ka tome ili ka maksimalnoj stabilizaciji, da se igra samo KLS sledeće sezone i sredi sve i da Vojvodina posle toga bude na „nuli“. I onda posle da se krene u napad na ABA ligu. Šteta je da se ova priča ne zaokruži. Porazi su sastavni deo svega. Iz toga može da se nauči. Nije sada da ćemo se raspasti. Nema razloga, jer smo na dobrom putu izlaska iz dugogodišnje krize i da stanemo na zelenu granu, da kažemo da smo konačno stabilan klub. Blizu smo da završimo taj proces – zaključio je Željko Rebrača.

V. M. Petrović