ВЕШТАЧКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА ПРЕПОЗНАЛА БОЛЕСТ КОЈУ ЈЕ МЕДИЦИНА ПРЕВИДЕЛА Након три године трагања, мали Алекс има дијагнозу и шансу за излечење

Међутим, радост њеног четворогодишњег сина Алекса брзо је заменио бол.

„Наша дадиља ми је рекла: ‘Морам да му дајем бруфен сваки дан, иначе има огромне изливе беса’”, присећала се Кортни у интервјуу за „Today”.

„Када би попио лек, постао би потпуно нормалан”, почели су да говоре одједном такве ствари о свом детету.

Алекс је почео да жваће ствари, па су га родитељи одвели код зубара. И тако је почела њихова трогодишња одисеја. Од једног до другог лекара, од једне сумње до друге, а Алексово стање се погоршавало.

17 лекара и ниједан одговор

У три године, Алекс је посетио чак 17 лекара – педијатре, неурологе, физијатре, специјалисте за ухо-грло-нос, ортопеде и интернисте. Сваки би се задржао на испитивању и преиспитивању симптома без шире слике.

Нико није могао да повеже његове симптоме – бол, шкргутање зубима, заостајање у расту, хронични умор, главобоље и чудно повлачење леве ноге док хода.

Када је мали Алекс почео да жваће све око себе, његови родитељи су прво помислили да му расту кутњаци и да га зуби боле. Међутим, како је то понашање постајало учесталије, посумњали су да можда има каријес.

„Наш драги дечак, углавном умиљат и весео, претварао се у дете које из чиста мира упада у изливе беса, као да се у њему пробудило неко друго биће”, присећа се Кортни.

Стоматолог је обавио све могуће прегледе и искључио проблеме са зубима, али је посумњао да Алекс можда шкргуће зубима и препоручио ортодонта који је специјализован за дисајне сметње. Наиме, такве сметње могу утицати на квалитет сна детета, што би објаснило Алексову хроничну исцрпљеност и променљиво расположење.

Ортодонткиња је утврдила да је Алексово непце сувише уско за његову вилицу и зубе, што му је отежавало дисање током ноћи. Уградила му је апарат за ширење непца и чинило се да се ствари коначно поправљају.

„Све је било боље неко време”, каже Кортни. „Помислили смо: ето нас на циљу”.

Застој у расту и нови круг сумњи

Али тада је Кортни приметила да Алекс више не расте. Отишли су код педијатра, који је претпоставио да је пандемија негативно утицала на његово физичко и емоционално сазревање. Кортни се није сложила, али је ипак заказала поновни преглед почетком 2021. године.

„Порастао је мало”, признаје она.

Педијатар је тада упутио Алекса на физикалну терапију, јер је уочио несклад у покретима између његове леве и десне стране тела.

„Кретао се десном ногом, док је леву само вукао за собом”, објашњава Кортни.

Главобоље, исцрпљеност и лавиринт специјалиста

Пре него што је терапија и почела, Алекс је већ добијао јаке главобоље, које су с временом постајале све интензивније. Отишли су код неуролога, који је дијагностиковао мигрене. Дечак се, осим тога, борио и са сталним умором, па су га водили и код оториноларинголога да би проверили има ли проблеме са дисањем у сну, узроковане синусима или дисајним путевима.

Без обзира на број прегледа, сваки лекар је гледао искључиво свој домен, каже Кортни.

„Нико није био спреман да сагледа ширу слику. Нико није чак ни покушао да нас упути на прави траг”, додаје.

Родитељи су све чешће слушали исте реченице: „То је можда због пандемије”, „Можда су то мигрене”, „Могуће да је проблем са дисајним путевима”. Један терапеут је чак поменуо Арнолд-Кијаријеву малформацију, ретку деформацију базе лобање, али без конкретних резултата.

Ноћна смена са вештачком интелигенцијом

Исцрпљена и фрустрирана, Кортни је једног дана – готово из очаја – отворила налог на ChatGPT-у. Сатима је уносила све што је знала о синовљевом стању, дословно преписујући налазе са магнетне резонанце.

„Писала сам ред по ред, чак сам навела и то да не може да седи у турском седу. Мени је то био кључан знак да нешто структурално није у реду”, каже.

На основу свих података, ChatGPT је предложио дијагнозу: tethered cord sindrom (TCS) или синдром привезане кичмене мождине. Кортни се одмах прикључила Фејсбук групи родитеља чија деца имају исто стање – и њихове приче биле су застрашујуће сличне Алексовој.

Лекарка која је видела оно што други нису

Након тога, заказали су преглед код новогнеурохирурга. Када је докторка погледала Алексов снимак, рекла је: „Ево, овде је spina bifida occulta и овде је место где је кичмена мождина везана”.

Синдром настаје када је мождина абнормално причвршћена за околна ткива – може бити тумор, коштани изданак или масно ткиво. Ова „закаченост” спречава природно истезање мождине, што доводи до бола, проблема с ходањем, мокрењем и варењем.

Код spine bifide occulte, која је „скривена” форма дефекта, дете може деловати споља потпуно нормално – Алекс није имао отвор на леђима, само нешто што је изгледало као белег изнад задњице. Имао је и померен пупак – знак који су многи превидели.

Дијагноза коју нису препознали људи већ робот

Докторка Холи Гилмер, дечји неурохирург из Мичигена која је преузела случај, каже да се ови знаци често превиде: „Длачица, црвена тачка, удубљење – то су сигнали. Када се пропусте, све зависи од симптома да би се дијагноза поставила”.

Алекс данас има дијагнозу. Има и шансу. Операција и терапије су следећи кораци. Али оно што остаје као запањујућа порука јесте чињеница да се, у 21. веку, одговор на трогодишњу људску патњу није крио ни у кабинетима специјалиста, ни у лабораторијама – већ у алгоритму.

Ова прича је, нажалост, сведочанство и упозорење: када систем закаже, знање се може пронаћи на местима где га најмање очекујемо.

Иако ChatGPT може бити користан алат за дијагностику, посебно када пацијенти имају сложене здравствене проблеме, он не може заменити стручност људског лекара.

Коришћење ChatGPT-а у медицинске сврхе може бити корисно као „супермоћни претраживач”, али, како показује његов тенденцију да „фабрикујте” информације, постоји озбиљан ризик у погледу тачности и веродостојности података, што може бити посебно проблематично у области здравства.

Стручњаци упозоравају да је неопходна опрезност у примени AI у медицини, док се не обезбеде одговарајуће клиничке провере и гаранције сигурности за пацијенте. Иако AI има потенцијал да помогне у смањењу административног оптерећења лекара и да пружи подршку у сложеним дијагностичким процесима, људска експертиза остаје кључна у доношењу коначних медицинских одлука.