ПОЧЕЛА СЕЗОНА ЛОВА НА СРНДАЋЕ У Војводини расту најтрофејнија грла

Према првим информацијама, мањак срнеће дивљачи минулих година узима данак, па је и трофејних срндаћа мање. Ипак, Војводина је део земље где дефинитивно „расту” најтрофејнија грла, те се и ове године очекује мноштво медаља. Којих и колико, остаје да се види. 

Погледом на табелу најтрофејнијих срндаћа икада одстрељених у Србији, јасно је уочљиво да међу првих 10 грла, чак седам је уловљено у северној српској покрајини. Међу њима је и државни првак одстрељен 23. априла 2017. године крај Новог Кнежевца у ловишту којим газдује Ловачко удружење „Емил Талијан”. Прелиминарно је оцењен са 215 поена, а Национална комисија за оцену трофеја му је доделила званичних 211,90 ЦИЦ поена. Бруто тежина поменутог трофеја била је 910 грама, а нето 820.

- Дуго смо пратили овог срндаћа и проценили да је достигао газдинску старост од шест година. Имао је бујно роговље, али и такав карактер да ниједан други срндаћ није смео да му приђе близу – рекао је тада управник новокнежевачког ловишта Јован Станков.   

Број поена му је био више него довољан да постане државни првак, те на друго место помери грло одстрељено крај Крушчића 1986. године, чији је трофеј оцењен са 207,25 поена и које је 31 годину држао примат. Поменути двојац су једини трофеји у Србији који су сакупили више од 200 поена. На трећем месту је завршио трофеј срндаћа уловљеног у средњем Банату, крај Тараша 1981. године, оцењен са 184,80 поена. 

Уочава се и колико је та 2017. била берићетна јер је те године одстрељено још једно трофејно грло јер је срндаћ из ловишта „Суботичка пешчара” сакупио 184,35 ЦИЦ поена и од тада заузима четврту позицију на вечној листи. 

Тог пролећа, већ у првим недељама лова, широм Војводина је забележена права жетва медаља: пет злата било је у Новој Црњи, три злата у Сенти, три у ревирима ЛУ „Дропља” из Чоке, два у ЛУ „Кочоват” на северу Баната, док је у Суботици, од првих шездесетак одстрељених грла, чак 46 било у медаљи (13 злата, 16 сребра и 17 бронзи)! 

Године које су уследиле донеле су, како смо навели, пад броја срнеће дивљачи, мање трофеја у медаљи, самим тим мање и домаћих и иностраних туриста. Природа је ћудљива, непредвидива, а то показује и пример војвођанских зечева, који су 2013. били на историјском минимуму, али су се опоравили и у последње две ловне сезоне анализе показују висок удео младих јединки у популацији. Остаје нада да ће, уз помоћ ловне струке и науке, и срнећа дивљач доћи на некадашњи ниво.