POČELA SEZONA LOVA NA SRNDAĆE U Vojvodini rastu najtrofejnija grla

Prema prvim informacijama, manjak srneće divljači minulih godina uzima danak, pa je i trofejnih srndaća manje. Ipak, Vojvodina je deo zemlje gde definitivno „rastu” najtrofejnija grla, te se i ove godine očekuje mnoštvo medalja. Kojih i koliko, ostaje da se vidi. 

Pogledom na tabelu najtrofejnijih srndaća ikada odstreljenih u Srbiji, jasno je uočljivo da među prvih 10 grla, čak sedam je ulovljeno u severnoj srpskoj pokrajini. Među njima je i državni prvak odstreljen 23. aprila 2017. godine kraj Novog Kneževca u lovištu kojim gazduje Lovačko udruženje „Emil Talijan”. Preliminarno je ocenjen sa 215 poena, a Nacionalna komisija za ocenu trofeja mu je dodelila zvaničnih 211,90 CIC poena. Bruto težina pomenutog trofeja bila je 910 grama, a neto 820.

- Dugo smo pratili ovog srndaća i procenili da je dostigao gazdinsku starost od šest godina. Imao je bujno rogovlje, ali i takav karakter da nijedan drugi srndać nije smeo da mu priđe blizu – rekao je tada upravnik novokneževačkog lovišta Jovan Stankov.   

Broj poena mu je bio više nego dovoljan da postane državni prvak, te na drugo mesto pomeri grlo odstreljeno kraj Kruščića 1986. godine, čiji je trofej ocenjen sa 207,25 poena i koje je 31 godinu držao primat. Pomenuti dvojac su jedini trofeji u Srbiji koji su sakupili više od 200 poena. Na trećem mestu je završio trofej srndaća ulovljenog u srednjem Banatu, kraj Taraša 1981. godine, ocenjen sa 184,80 poena. 

Uočava se i koliko je ta 2017. bila berićetna jer je te godine odstreljeno još jedno trofejno grlo jer je srndać iz lovišta „Subotička peščara” sakupio 184,35 CIC poena i od tada zauzima četvrtu poziciju na večnoj listi. 

Tog proleća, već u prvim nedeljama lova, širom Vojvodina je zabeležena prava žetva medalja: pet zlata bilo je u Novoj Crnji, tri zlata u Senti, tri u revirima LU „Droplja” iz Čoke, dva u LU „Kočovat” na severu Banata, dok je u Subotici, od prvih šezdesetak odstreljenih grla, čak 46 bilo u medalji (13 zlata, 16 srebra i 17 bronzi)! 

Godine koje su usledile donele su, kako smo naveli, pad broja srneće divljači, manje trofeja u medalji, samim tim manje i domaćih i inostranih turista. Priroda je ćudljiva, nepredvidiva, a to pokazuje i primer vojvođanskih zečeva, koji su 2013. bili na istorijskom minimumu, ali su se oporavili i u poslednje dve lovne sezone analize pokazuju visok udeo mladih jedinki u populaciji. Ostaje nada da će, uz pomoć lovne struke i nauke, i srneća divljač doći na nekadašnji nivo.