СВАКОГ ДЕСЕТОГ У СРБИЈИ ПОГАЂА ХРОНИЧНА БОЛЕСТ БУБРЕГА Кад се осете гушење, поремећаји срчаног ритма и нагон за повраћање, већ је касно
Према проценама, око 700.000 људи у Србији има проблеме са бубрезима.
Ипак, и даље постоје озбиљни проблеми у доступности терапија, иако је дијагностика хроничне бубрежне болести у Србији значајно напредовала, речено је у Београду на панел-дискусији „Живот са кардио-реналним синдромом 2025”.
Нефролог на Клиници за нефрологију УКЦС и председница Удружења нефролога Србије Мирјана Лаушевић рекла је да од хроничне болести бубрега болује сваки десети човек у свету, а сваки трећи има факторе ризика за њен настанак, пренео је Танјуг.
- Заступљеност хроничне болести бубрега међу дијабетичарима и оболелима од кардиоваскуларних болести је вишеструко већа. Повећан ризик смртног исхода оболелих, који се односи првенствено на кардиоваскуларне узроке, указује на неопходност њеног раног препознавања и лечења - истакла је Мирјана Лаушевић.
Према њеним речима, због асимптоматског тока и недовољно развијених програма скрининга, ова болест је недовољно препозната и лечена.
- Највећи бенефит има примена скрининг програма код оболелих од дијабетеса и хипертензије, два најчешћа узрока ове болести. Важан задатак нашег друштва је да обезбедимо доступност лекова болесницима - рекла је Мирјана Лаушевић.
Према њеним речима, дешава се да пацијенти дођу на клинику када је болест у петом стадијуму и захтева хитну дијализу, што значи дијализу са више ризика и много дужу хоспитализацију, те је нагласила да је важно идентификовати бубрежну болест на њеном почетку још док болесник нема никаквих симптома.
- За то је потребан озбиљан програм скрининга који нам је дуго недостајао у Србији и последњих година је Удружење нефролога Србије у сарадњи са Министарством здравља организовало програм скрининга. Увели смо могућност да се детектује хронична бубрежна болест на основу вредности креатинина - рекла је Мирјана Лаушевић.
Како је навела, суштина програма скрининга је да се тестирају људи који имају факторе ризика, али немају симптоме. Јако су касни симптоми као што су гушење, нерегулисан притисак који не реагује на стандардну терапију, поремећаји ритма срца, нагон за повраћање.
Лекови само за оне који могу да плате
Председница Удружења дијализираних, трансплантираних и пацијената на листи чекања „Донорство је херојство” Ивана Јовић истакла је задовољство што је рана дијагностика унапређена, али забрињава то што, упркос одобрењу лекарских комисија, лекови за бубрежне пацијенте нису доступни. Према одговору који су добили од доносилаца одлука, тренутно не постоје финансијска средства за ове терапије, што значи да ће само пацијенти који могу да плате ове лекове имати приступ лечењу. Како је истакла, квалитетан Закон о пресађивању људских органа са добрим приступом и применом може знатно унапредити трансплантациони систем у Србији.
Кардиолог са Клинике за кардиологију УКЦС Арсен Ристић истакао је да је веза између кардиоваскуларних болести и болести бубрега изузетно важна, јер срчана слабост може да погорша функцију бубрега, али и обрнуто.
- Данашња савремена терапија врло је ефикасна код већине болесника, без обзира на узрок који је довео до појаве срчане слабости - рекао је Ристић.
Напоменуо је да нови терапијски принцип омогућава лекарима да први пут могу да прекину зачарани круг између везе болести бубрега и кардиоваскуларног система.
- Данас можемо да једним терапијским принципом веома успешно лечимо и срчану слабост и бубрежну слабост и дијабетес. Савремена терапија је драстично променила перспективе пацијената и за свега неколико недеља од оптимизације терапије велика већина наших болесника се много мање замара и више нема ни гушење ни отоке ногу - нагласио је Ристић.
Председница Удружења за борбу против дијабетеса „Плави круг” Бојана Марковић рекла је да је неопходно праћење стања бубрега на три до шест месеци из крви и урина, исхрана и редовна физичка активност. Такође, за особе са дијабетесом је најважније да им ниво шећера у крви буде добро регулисан, јер у супротном долази до развијања компликација дијабетеса.
