Навијачи наша велика снага ТРЕНЕР КОШАРКАША ХЕРЦЕГОВЦА, АЛЕКСАНДАР КОМНЕНИЋ, ПОСЛЕ ИСТОРИЈСКОГ УСПЕХА И ОСВАЈАЊА ДРУГЕ ЛИГЕ
Пројекат Кошаркашког клуба Херцеговац из Гајдобре надалеко је познат већ неко време. Иако друголигаш, организационо за копље и испред неких вишерангираних тимова. Остало је "само" да паркет све то испрати, за стандарде домаће кошарке нимало уобичајено, услове о којима се нашироко прича. Када је све "у дан", када је подршка публике готово филмска.
И коначно су ствари дошле на своје - Херцеговац је у драматичном финишу сезоне освојио Другу лигу са скором 25-5 и у великом стилу пригрлио трофеј, али и изборио промоцију у Кошаркашку лигу Србије, место коме и припада. Да се ствари посложе, допринео је млади тренер Александар Комненић, са којим су Гајдобрани издржали бреме фаворита, тако да је доказао да рад под притиском за њега не представља никакву отежавајућу околност, већ додатни подстицај.
– Срећни смо и поносни на оно што смо урадили ове сезоне. Бићемо једино село које игра у највишем рангу. Чини ми се да је само још Хрватска имала такав случај од земаља са простора бивше Југославије. Почело је турбулентно, Друга лига је тешка и свако гостовање је врло захтевно. Показало се да нема унапред добијених утакмица, пошто су многе екипе баш на тим 'малим'сусретима губиле окршаје, а неке и титуле – почео је причу за "Дневник" архитекта успеха Херцеговца.
И када се све чинило да иде као по лоју, десио се велики ударац за Гајдобране. Није их то спутало да дођу до циља.
– На полусезони нам се дешава да остајемо без најбољег и најискуснијег играча Николе Гаћеше који се повређује. Скраћује се састав на 10 играча и онда у први план долазе млађи који до тада нису имали такве улоге. Цела екипа морала је да се прилагоди другом начину игре, што смо у ходу испратили.
Комненић је прошле сезоне дошао у Херцеговац, али је тада остао 'кратак' за пласман у виши ранг.
– Сви смо искуснији за годину дана, почев од клуба, па до стручног штаба. Главна ствар је група момака која је на сваком тренингу давала све од себе. Некад нам је тренинг био јачи од утакмице. Створили смо невероватну атмосферу и хемију, што се видело на свакој утакмици и на сваком тренингу, па чак и на 'трећем полувремену' (смех).
Оно што ће бити додатна снага тима у наредној сезони су навијачи који пружају безусловну подршку и, већ сада може да се каже, припадаће најватренијима у КЛС.
– Поносан сам и срећан што радим у таквом клубу и таквој средини. Навијачи су организовано ишли и на наша гостовања. У последњој утакмици лиге у Новом Саду једна трибина је била пуна наших присталица, било је као да смо домаћи. Да не причамо како је код куће... Откако сам преузео тим, имамо један пораз на домаћем паркету. Њихова подршка је огромна и то све је екипа осетила, па се играчи бацају за лопту, што је правило. Тако се направила синергија. Истакао бих утакмицу против Колубаре, где су се виделе ствари које не могу на много вишем нивоу. Хала је била попуњена до последњег места, било је организовано навијање и наших и њихових навијача. Прелепа слика. Била је то утакмица за памћење.
Упркос томе што има тек 34 године, талентовани стручњак иза себе има искуство играња најнижих лига, али и окршаја са Партизаном и Жељком Обрадовићем на Купу Радивоја Кораћа. Свеукупно, боља припрема пред КЛС не може да се замисли.
– Све то ми је много значило. Дуел са Партизаном је био велики изазов за све нас. Ове сезоне, план је био да се обезбеди пласман у КЛС. Опет, титула са клубом је друга димензија и признање да се сав труд на крају исплатио. Сада је на реду нови задатак - постати конкурентан у КЛС, у нимало наивној конкуренцији.
– Кошарка у КЛС је квалитетнија, јер постоји могућност довођења странаца. Све су то екипе са великом традицијом, добрим тренерима, али и искусним играчима. Треба да видимо шта ће бити циљ, шта ћемо моћи да приуштимо у прелазном року. За почетак, треба размишљати о томе да будемо стабилан члан домаћег шампионата – закључио је Александар Комненић.