ПАТРИЈАРХ ПОРФИРИЈЕ ОПОМИЊЕ: „У Србији је подељеност дубока, али свака криза је шанса да се ствари промене набоље“

Патријарх је у васкршњем интервјуу за НИН рекао да дубока подељеност која се, како је приметио, манифестује на свим нивоима, заснована на искључивости која иде чак до мржње, влада у многим сферама друштвеног живота. 

''Све ово почиње да нас подсећа на најцрње периоде наше националне историје трагично обележене бројним унутрашњим поделама и сукобима. Истовремено, свака криза, по дефиницији, представља прилику, истинску шансу, да се ствари промене набоље. Међутим, да би то било могуће, неопходни су дијалог и међусобно поштовање", рекао је Порфирије на питање да оцени тренутно стање у Србији. 

Он је навео да је због тога средином прошлог месеца "са синодалним оцима" објавио позив на дијалог нудећи, како каже, "окриље Цркве као евентуални простор сусрета".

Како каже, тада је јасно поручено свима да Црква носи духовно проверену истину и историјску свест да ничији партикуларни интерес није важнији од општег добра народа и државе и да отвара широм своја врата, позивајући на братски дијалог све одговорне друштвене чиниоце. 

''Ове речи су стигле до свих, али, нажалост, дијалог није отпочео. Због тога у ове велике и свете дане понављам тај апел Човекољубља васкрслога Христа ради и наше љубави према Њему, тргнимо се, устанимо сви из гробова егоизма, разговарајмо, пружимо руке једни другима. Потребни смо једни другима. Нема нам друге", поручио је Порфирије.

На питање о петомесечним протестима студената и о томе да га део јавности ''прозива'' да није подржао студенте или да није довољно јасно подржао ''будућност Србије'', патријарх је казао да та теза не одговара чињеници и да би могао да наведе мноштво примера како је подржавао и помагао студенте, не само током претходна четири месеца, него током претходних 40 година, али да тако нешто не приличи ниједном хришћанину, камоли епископу Цркве. 

Навео је да је сигуран да претходних месеци није било много оних који су лично разговарали са стотинама студената као што је то он чинио, да би, како је навео, могао да сагледа како ствари заиста стоје. 

''Свој увид сам стекао на основу директних разговора са студентима, а не на основу медијских информација и других, различитим политичким бојама обојених интерпретација. Од самог почетка тих разговора почео сам да увиђам, што сам на крају и закључио, да међу мојим младим саговорницима не постоје јединствени и заједнички ставови по многим питањима која се налазе у жижи друштвених интересовања'', рекао је патријарх. 

Како је навео, код студената је наишао на различита мишљења о протестима и блокадама, да су неки били за њих а неки против, да су неки били за протесте али не и за блокаде, док су неки били резервисани или незаинтересовани. 

Поједини су, додао је, били политички и партијски ангажовани, други политички индиферентни, код неких је наилазио на радост и оптимизам, код других на забринутост и песимизам.

''Код једних сам препознао добре намере, чистоту и ентузијазам, код других мрак и деструкцију. Нису изостајале ни амбиције, страхови, недоумице, дилеме, малодушност, као и многи утисци. Са великим опрезом ћу рећи да сам имао прилике да видим не само оквире постојеће различитости, него настајање својеврсне разломљености, чак и мржњу. У сваком случају, у широкој лепези различитости, препознао сам да су сваком од мојих саговорника потребне подршка и блага реч'', рекао је Порфирије.

Све је то, како је истакао, у њему изазвало дубоки бол, пошто му је било јасно да, како каже, није он тај који треба или сме да бира једне или друге, да се ставља на страну једних или других, да оне који су већ у себи и између себе подељени и које многи други деле додатно дели.

''Све време сам имао, и даље у уму и срцу имам, да улога пастира, свештеника, нарочито епископа и патријарха увек и пре свега јесте да буде уз свакога, да не одбацује никога. То настојим и трудим се да радим, бивајући уз све студенте читавим својим бићем, не изостављајући никога, настојећи да разумем све - свима сам био све, да какогод спасем кога, како је свети апостол Павле казао'', истакао је патријарх.

Нагласио је да је истина да подржава све студенте, да је свима доступан и увек спреман да учествује у свему што служи добру свих и што је Богом благословено, као и да је свестан да ће због таквог става бити и да већ јесте осуђиван са разних страна. 

''Али то је заправо јарам Христов, који сваки свештеник веран Јеванђељу, сваки епископ који брине за спасење верног народа мора да носи, и цена коју мора да плати'', казао је патријарх.

На питање да ли постоје поделе и струје међу владикама у Синоду у вези са подршком студентима који протестују и констатацију да су их неки отворено подржали, а други осудили, патријарх је рекао да није тачно да је неки архијереј осудио студенте и да такве гласине представљају, како је рекао, тужну последицу медијске манипулације и одсуства добре намере.

Додао је да епископи морају бити у сагласју у питањима вере и црквеног поретка, а да у другим питањима могу имати различита мишљења и да то не представља проблем, али да проблем настаје уколико појединцима питања која нису суштинска за мисију Цркве постају важнија од саме вере и канонског поретка, односно ако се бављењем политичким темама нарушава црквени поредак и уноси смутња у народ.

На питање да ли је спреман да се лично ангажује у смиривању кризе и да се у јавности често помиње пример патријарха Павла који је 1997.године, након што су студенти данима испред кордона полиције у Коларчевој, стао на чело литије у којој су били студенти, Порфирије је рекао да је непрекидно ангажован на смиривању кризе, али на црквен начин и црквеним средствима.

Истакао је да је веома добро познавао патријарха Павла и да је доста времена провео уз њега и указао на све учесталије злоупотребе његовог имена и дела и да има оних који се позивају на патријарха Павла, а да за његовог живота нису прихватали његов начин вођења Цркве.

Порфирије је казао да није тачно да је патријарх Павле ''стао на чело студената" 1997.  већ да је повео молитвену црквену литију не да би подржао демонстрације већ да би, како каже, предупредио крвопролиће и опасност од братоубилачког сукоба демонстраната и полиције.

''Тај чин није био политички гест него јеванђелско посредовање - молитвени одговор на могуће насиље, којим је пресечен један друштвени Гордијев чвор. У таквим околоностима поступио бих потпуно исто као и патријарх Павле'', рекао је Порфирије.

Говорећи о предстојећем Васкрсу који ове године истог дана обележавају православни и католички верници, патријарх је казао да, када сви хришћани прослављају Васкрсење у исти дан, то значи да се заједно радују истој победи живота над смрћу, али и да свако чува своју црквену особеност.

Патријарх је поручио да треба да будемо поносни што припадамо народу који кроз своју историју прославља Васкрсење не само као празник – свечано и радосно, уз многе дивне обичаје – него и као живу веру, исповедану и у најтежим временима. 

''Наша историја је пуна таквих сведочанстава: од Светог ђакона Авакума Београдског, који је, попут раних хришћанских мученика, са коца певао: „Нема вере лепше од хришћанске! Срб је Христов, радује се смрти“, до Светог старца Вукашина Јасеновачког, као и мученика новијег доба – страдалника под нацистичким и комунистичким терором, међу којима су исповедници вере: Свети Николај Жички, Свети Иринеј Бачки и Преподобни Јустин Ћелијски'', указао је он.

Нагласио је да је српски народ ''Христов народ, чак и онда када његова побожност није увек култивисана, јасно обликована или изражена истичући да су верност Богу и свом хришћанском имену наши преци научили још у древним временима. 

''Први учитељ на том путу био нам је Свети Сава, а те верности нисмо се одрекли ни у најтежим тренуцима историје од светог кнеза Лазара, Милоша Обилића и косовских витезова, до данашњих дана'', рекао је Порфирије.

Додао је да међу примерима који сведоче ту веру, издваја хероје београдског неба из априла 1941. године - пилота Милоша Жунића и његове саборце.

 "Молитвено се сећам и пилота Миленка Павловића, који је у мају 1999. године рекао млађим колегама: 'Нећете ви да гинете, ја ћу!', и одлетео у небо и на Небеса, То је изворно и исконско сведочанство вере у Христово васкрсење и у васкрсење мртвих. То је живо испуњење речи Спаситеља „Од ове љубави нико нема веће, да ко живот свој положи за пријатеље своје", казао је патријарх.