ПЕТЕР ЂУРОВКА ИЗ КИСАЧА, КОД НОВОГ САДА, ШИРИ ПРОИЗВОДЊУ Лавља грива и ћуранов реп – гљиве будућности стижу из срца Војводине
Молекуларни биолог Петер Ђуровка из Кисача, код Новог Сада, започео је производњу гљива у намери да је шири и уместо три врсте које управо доспевају (буковаче, лавља грива и ћуранов реп) убудуће гаји 15 врста.
За Дневник истиче да ће наредних дана започети продају преко интернета и малих радњи у околини Новог Сада, када ће сазнати и колико је тржиште заинтересовано за лековите јестиве гљиве.
- За буковачу знају потрошачи, пошто се она највише гаји после шампињона и премда је и лековита, купци је више користи у исхрани него у медицинске сврхе, док за лављу гриву и ћурнов реп се не зна одвише - истиче Ђуровка. - Лавља грипа је јестива, природна храна за неуроне и добра за органе за варење, а од гљиве ћуранов реп се праве екстракти. Она смањује шећер у крви, побољшава имунитет и рад срца и није за јело.
Гљиве су органска храна јер се у производњи не користи хемија, али без обзира на то, треба их регистровати као органске намирнице да би имале сертификат (Петер Ђуровка)
Ђуровка сматра да би требало да му посао добро крене и зато што му није познато да у АП Војводини има предузетника који производе лављу гриву и ћуранов реп, али зна да има произвођача који ове две гљиве раде у јужној Србији.
Гљиве је, како каже, одувек волео јер их је још као мали шетајући у природи запажао и био опчињен. Зато је и почео да их гаји. Очекује да ће имати и финансијске користе, килограм ће продавати по 1.000 динара, а оно што би му помогло да посао развија јесте намера да газдинство региструје као органско.
Најважније имати просторију
Улагање у производњу гљива може да буде велико уколико у домаћинству нема већ изграђена просторија за узгој гљива.
За њихов раст морају постојати одређени услови, вентилација, температура, електрична енергија, и треба свакодневно бити присутан, мерити температури и подешавати светлост.
Петер Ђуровка је имао адекватан простор па му је стерилизатор био највећи издатак. Али је јефтино прошао јер је стерилизатор по нацрту направио један мајстор за 100.000 динара, мада се у трговинама продаје за око 10.000 евра.
- Гљиве јесу органска храна јер се у производњи не користи хемија, али без обзира на то, треба их регистровати као органску храну да би имале сертификат - каже Ђуровка.
Каже да процес производње није тежак. - Семе гљива је, у ствари, заражена пшеница, која се сеје у хидрирани супстрат који је стерилисан и оставља у тегле где стоји око две недеље. У сваку теглу стави се и по једна гљива и оне потом расту на подлози која се прави од пелета, воде и мекиња, затим се тај састав ставља у кесе, у просторији у којој мора да буде влаге и вентилација како би у ваздуху било мање ЦО2. У таквој подлози гљиве треба да буду две недеље у мраку и затвореном топлом простору, а онда се праве отвори на кесама како би гљиве могле да расту за шта им треба још две недеље. Морају да буду 12 сати под светлом, 12 у мраку, темература мора да буде 17 степени, да ЦО2 концентрција буде мања од 700 ппм, а влага од 85 до 95 процената.
З. Делић