PETER ĐUROVKA IZ KISAČA, KOD NOVOG SADA, ŠIRI PROIZVODNJU Lavlja griva i ćuranov rep – gljive budućnosti stižu iz srca Vojvodine
Molekularni biolog Peter Đurovka iz Kisača, kod Novog Sada, započeo je proizvodnju gljiva u nameri da je širi i umesto tri vrste koje upravo dospevaju (bukovače, lavlja griva i ćuranov rep) ubuduće gaji 15 vrsta.
Za Dnevnik ističe da će narednih dana započeti prodaju preko interneta i malih radnji u okolini Novog Sada, kada će saznati i koliko je tržište zainteresovano za lekovite jestive gljive.
- Za bukovaču znaju potrošači, pošto se ona najviše gaji posle šampinjona i premda je i lekovita, kupci je više koristi u ishrani nego u medicinske svrhe, dok za lavlju grivu i ćurnov rep se ne zna odviše - ističe Đurovka. - Lavlja gripa je jestiva, prirodna hrana za neurone i dobra za organe za varenje, a od gljive ćuranov rep se prave ekstrakti. Ona smanjuje šećer u krvi, poboljšava imunitet i rad srca i nije za jelo.
Gljive su organska hrana jer se u proizvodnji ne koristi hemija, ali bez obzira na to, treba ih registrovati kao organske namirnice da bi imale sertifikat (Peter Đurovka)
Đurovka smatra da bi trebalo da mu posao dobro krene i zato što mu nije poznato da u AP Vojvodini ima preduzetnika koji proizvode lavlju grivu i ćuranov rep, ali zna da ima proizvođača koji ove dve gljive rade u južnoj Srbiji.
Gljive je, kako kaže, oduvek voleo jer ih je još kao mali šetajući u prirodi zapažao i bio opčinjen. Zato je i počeo da ih gaji. Očekuje da će imati i finansijske koriste, kilogram će prodavati po 1.000 dinara, a ono što bi mu pomoglo da posao razvija jeste namera da gazdinstvo registruje kao organsko.
Najvažnije imati prostoriju
Ulaganje u proizvodnju gljiva može da bude veliko ukoliko u domaćinstvu nema već izgrađena prostorija za uzgoj gljiva.
Za njihov rast moraju postojati određeni uslovi, ventilacija, temperatura, električna energija, i treba svakodnevno biti prisutan, meriti temperaturi i podešavati svetlost.
Peter Đurovka je imao adekvatan prostor pa mu je sterilizator bio najveći izdatak. Ali je jeftino prošao jer je sterilizator po nacrtu napravio jedan majstor za 100.000 dinara, mada se u trgovinama prodaje za oko 10.000 evra.
- Gljive jesu organska hrana jer se u proizvodnji ne koristi hemija, ali bez obzira na to, treba ih registrovati kao organsku hranu da bi imale sertifikat - kaže Đurovka.
Kaže da proces proizvodnje nije težak. - Seme gljiva je, u stvari, zaražena pšenica, koja se seje u hidrirani supstrat koji je sterilisan i ostavlja u tegle gde stoji oko dve nedelje. U svaku teglu stavi se i po jedna gljiva i one potom rastu na podlozi koja se pravi od peleta, vode i mekinja, zatim se taj sastav stavlja u kese, u prostoriji u kojoj mora da bude vlage i ventilacija kako bi u vazduhu bilo manje CO2. U takvoj podlozi gljive treba da budu dve nedelje u mraku i zatvorenom toplom prostoru, a onda se prave otvori na kesama kako bi gljive mogle da rastu za šta im treba još dve nedelje. Moraju da budu 12 sati pod svetlom, 12 u mraku, temeratura mora da bude 17 stepeni, da CO2 koncentrcija bude manja od 700 ppm, a vlaga od 85 do 95 procenata.
Z. Delić