ТРАГЕДИЈА У ТЕРЕТАНИ Жена преминула након популарног третмана, друга завршила на интензивној нези
Полиција у Паризу покренула је истрагу након што је једна жена преминула током третмана криотерапије у теретани, а друга је пребачена на одељење интензивне неге, пише "Гардијан".
Жена (29), која је преминула, била је запослена у теретани, а колабирала је након што је дошло до цурења азота из расхладне коморе која је раније тог дана поправљана, рекли су извори блиски истрази која је и даље у току. Ово је покренуло питање – шта је заправо криотерапија и колико је она безбедна?
Шта је криотерапија?
Криотерапија, позната и као терапија хладноћом, представља општи појам за медицинске или велнес третмане који користе ниске или изузетно ниске температуре. Од обичног стављања леда на повреду до високотехнолошких комора које обавијају цело тело леденом измаглицом, употреба хладноће у терапеутске сврхе има дугу историју, која датира још од древних цивилизација. Данас криотерапија обухвата широк спектар примена – од ублажавања бола и упала у спортској медицини и рехабилитацији, преко дерматолошких третмана, до велнес трендова усмерених на побољшање општег стања организма.
Када се хладноћа локално примени (нпр. ледени облози), долази до сужавања крвних судова (вазоконстрикција) на том подручју, што смањује проток крви, ограничава упалу, отеклину и евентуално крварење. Хладноћа такође може привремено смањити проводљивост нерава, што доводи до осећаја утрнулости и ублажавања бола.
Третман је популаран међу врхунским спортистима за ублажавање мишићних повреда, болова и упала, као и за подстицање циркулације.
Клиника Мејо у Лондону наводи да су истраживања о добробитима криотерапије „још у повоју“ и сугерише да врећица леда на отечени зглоб или болни мишић, или пливање у хладном језеру, могу бити једнако делотворни.
Поред тога, Европска асоцијација индустријских гасова је 2018. године, преко свог тела за безбедност, упозорила на опасности течног и гасовитог азота који се користи у криотерапији, укључујући ризик од „смањења нивоа кисеоника и могућег гушења“. Препоручили су пажљиво надгледање особа које се подвргавају тим третманима.
Нуспојаве и ризици криотерапије
Непосредне нуспојаве
Када се правилно примењује, криотерапија је генерално безбедна, али може изазвати извесне моменталне реакције:
Бол и нелагодност: Током третмана, посебно код криотерапије целог тела, може се осетити интензивна хладноћа, па чак и пецкање или бол. Обично престају након третмана, али нелагодност може потрајати и до 24 сата.
Црвенило и иритација коже: Привремено црвенило је уобичајено и пролази у року од неколико сати до три дана.
Отицање: Иако се криотерапија користи за смањење отока, понекад може изазвати благе и пролазне отеклине.
Мехури: Веома ретко, уколико се третман предуго примењује или је превише интензиван.
Привремена утрнулост: Очекивана, али краткотрајна. Уколико траје дуже, треба се консултовати с лекаром.
Касније нуспојаве
Промене у пигментацији коже: Посебно код особа тамније пути – трајно потамњивање или посветљивање.
Формирање ожиљака: Ако дође до оштећења ткива.
Повећан ризик од инфекција: Ако кожа буде оштећена током третмана.
Промене у виталним знацима: Код често примењиване терапије могућа су колебања притиска и срчаног ритма.
Неуролошке промене: Ретко, али могуће оштећење периферних нерава уз дужу утрнулост.