TRAGEDIJA U TERETANI Žena preminula nakon popularnog tretmana, druga završila na intenzivnoj nezi
Policija u Parizu pokrenula je istragu nakon što je jedna žena preminula tokom tretmana krioterapije u teretani, a druga je prebačena na odeljenje intenzivne nege, piše "Gardijan".
Žena (29), koja je preminula, bila je zaposlena u teretani, a kolabirala je nakon što je došlo do curenja azota iz rashladne komore koja je ranije tog dana popravljana, rekli su izvori bliski istrazi koja je i dalje u toku. Ovo je pokrenulo pitanje – šta je zapravo krioterapija i koliko je ona bezbedna?
Šta je krioterapija?
Krioterapija, poznata i kao terapija hladnoćom, predstavlja opšti pojam za medicinske ili velnes tretmane koji koriste niske ili izuzetno niske temperature. Od običnog stavljanja leda na povredu do visokotehnoloških komora koje obavijaju celo telo ledenom izmaglicom, upotreba hladnoće u terapeutske svrhe ima dugu istoriju, koja datira još od drevnih civilizacija. Danas krioterapija obuhvata širok spektar primena – od ublažavanja bola i upala u sportskoj medicini i rehabilitaciji, preko dermatoloških tretmana, do velnes trendova usmerenih na poboljšanje opšteg stanja organizma.
Kada se hladnoća lokalno primeni (npr. ledeni oblozi), dolazi do sužavanja krvnih sudova (vazokonstrikcija) na tom području, što smanjuje protok krvi, ograničava upalu, oteklinu i eventualno krvarenje. Hladnoća takođe može privremeno smanjiti provodljivost nerava, što dovodi do osećaja utrnulosti i ublažavanja bola.
Tretman je popularan među vrhunskim sportistima za ublažavanje mišićnih povreda, bolova i upala, kao i za podsticanje cirkulacije.
Klinika Mejo u Londonu navodi da su istraživanja o dobrobitima krioterapije „još u povoju“ i sugeriše da vrećica leda na otečeni zglob ili bolni mišić, ili plivanje u hladnom jezeru, mogu biti jednako delotvorni.
Pored toga, Evropska asocijacija industrijskih gasova je 2018. godine, preko svog tela za bezbednost, upozorila na opasnosti tečnog i gasovitog azota koji se koristi u krioterapiji, uključujući rizik od „smanjenja nivoa kiseonika i mogućeg gušenja“. Preporučili su pažljivo nadgledanje osoba koje se podvrgavaju tim tretmanima.
Nuspojave i rizici krioterapije
Neposredne nuspojave
Kada se pravilno primenjuje, krioterapija je generalno bezbedna, ali može izazvati izvesne momentalne reakcije:
Bol i nelagodnost: Tokom tretmana, posebno kod krioterapije celog tela, može se osetiti intenzivna hladnoća, pa čak i peckanje ili bol. Obično prestaju nakon tretmana, ali nelagodnost može potrajati i do 24 sata.
Crvenilo i iritacija kože: Privremeno crvenilo je uobičajeno i prolazi u roku od nekoliko sati do tri dana.
Oticanje: Iako se krioterapija koristi za smanjenje otoka, ponekad može izazvati blage i prolazne otekline.
Mehuri: Veoma retko, ukoliko se tretman predugo primenjuje ili je previše intenzivan.
Privremena utrnulost: Očekivana, ali kratkotrajna. Ukoliko traje duže, treba se konsultovati s lekarom.
Kasnije nuspojave
Promene u pigmentaciji kože: Posebno kod osoba tamnije puti – trajno potamnjivanje ili posvetljivanje.
Formiranje ožiljaka: Ako dođe do oštećenja tkiva.
Povećan rizik od infekcija: Ako koža bude oštećena tokom tretmana.
Promene u vitalnim znacima: Kod često primenjivane terapije moguća su kolebanja pritiska i srčanog ritma.
Neurološke promene: Retko, ali moguće oštećenje perifernih nerava uz dužu utrnulost.
