ТЕОДОРА ИЊАЦ, НОВА ПРВАКИЊА ЕВРОПЕ У ШАХУ ЗА „ДНЕВНИК“: Свака победа је прича за себе

Иако је током већег дела 25. Појединачног европског првенства за жене у класичном шаху падала киша, изнад табли четири српске представнице је било ведро, а то им је помогло да испишу једну од најлепших прича у историји српског женског шаха. Турнир у организацији Европске шаховске уније је трајао од 31. марта до 11. априла. Играло се 11 кола по Швајцарском систему паровања. 

Интермајстор Теодора Ињац нас је све обрадовала исписавши најлепшу страницу савремене историје женског шаха у Србији – поставши шампионка Европе. И то на какав начин. Након неочекиваног и несрећног пораза у првом колу од женског ФИДЕ мајстора Анастасије Кортадзе из Грузије, Београђанка је ушла у невероватну серију од чак девет везаних победа! 

Титулу првака Европе је освојила коло пре краја, тријумфом против освајачице сребрне медаље, интермајстора из Румуније Ирине Булмаге, коју је оставила поен и по иза себе на крајњој табели. Прва табла наше женске репрезентације је победила и бронзану Нарву Маи интермајстора из Естоније, као и чувене велемајсторе Белу Котенашвили из Грузија и Наталију Жукову из Украјине. Посебно радује је лепота и лакоћа у игри Теодоре Ињац, што показује да је у сјајној форми. 

– Заиста сам задовољна свим победама које сам остварила, баш из разлога што је свака нека прича за себе, и ни у једној се нисам осећала у претерано одбрамбеној позицији, већ ми се намештало да ја будем та која диктира ток игре – каже за „Дневник“ Теодора Ињац. – Ако бих морала да издвојим неку, то би била четврта партија против Мариам Мкртичјан где је у питању било техничење у завршници са ловачким паром, а уопште у шаху јако волим завршнице и све бих дала за ловачки пар. Та победа црним фигурама ми је улила додатно самопоуздање и након ње сам се заиста све до краја осећала самоуверено и мирно.

Прва табла наше женске репрезентације осврнула се на евентуална изненађена у стилу игре својих противница.

– Са већином сам се већ сусретала и отприлике знала стил игре и шта могу да очекујем, али коло пред крај је свакако било нешто посебно, јер без обзира на то што Ирину Булмагу добро познајем и већ сам играла са њом неколико пута, нисам могла да претпоставим да ли ће белим фигурама бити задовољна ремијем, чиме практично осигурава сребро, или ће пробати да иде на победу. Ту сам негде оманула са претпоставком да ће играти на реми и изненадила ме је кад је изабрала поприлично агресивну и атипичну линију. Исто тако сам јој захвална, јер самим тим ми је дала простора да и сама будем креативна и остварим цео поен, који ми је обезбедио титулу коло пред крај – описала је Ињац. 

Додала је да до пред крај није осећала притисак. 

– Искрено речено нисам осећала неки огроман притисак све до претпоследње партије, јер ми се тек тад пробудила свест о томе да сам јако близу титуле и појавио се благи страх да ,,не упропастим“ све оно што сам кроз претходну недељу градила. Моја срећа је то што заиста имам ту способност да све споредне емоције, укључујући и осећај притиска напросто потпуно искључим оног тренутка када седнем за таблу. Мислим да је визуализација пораза једнако важна као визуализација победе, јер се на тај начин човек смири и схвати да није страшно ни да се партија изгуби и да живот просто иде даље. Те мисли ме смирују и помажу ми да останем фокусирана и дам свој максимум, без оптерећивања око резултата – нагласила је Ињац. 

Она је открила и колико би овај успех могао да буде важан за промоцију женског шаха у Србији.

– Увек кроз интервјуе и изјаве волим да кажем оно што мислим, да је важно за девојчице и њихове родитеље да схвате у најранијем узрасту да је акценат на игри на отвореним турнирима од малих ногу, како би се полако ишло ка једнакости у шаху за коју дубоко верујем да је и те како могућа, али мора на томе доста да се ради и много времена ће проћи док се до ње не дође. Свакако у неком будућем периоду верујем да ћу се озбиљније позабавити мотивацијом и причом са девојчицама које улазе у шах, али највише што тренутно могу да урадим јесте да пробам да им будем неки вид инспирације и мотивације, што заправо представља једну од главних мотивација за мене саму – закључила је европска првакиња.

Одлична Адела Великић

Фантастичан резултат је постигла и Адела Великић, женски интермајстор. Она је освојила 36. место, поделивши 26. Адела је била 59. носила турнира. Поред резултата, и побољшања Аделиног рејтинга за нових 42,6 поена, разлог за оптимизам даје и сама игра наше репрезентативке, која је „узела скалп“ изузетно јаким шахисткињама, као што је бивша првакиња света велемајстор Антоанета Стефанова из Бугарске. 

Поред ње, првотимка Црвене звезде је славила и против најбоље словеначке шахисткиње, двоструке планетарне шампионке у млађим категоријама, интермајстора Лауре Унук, која наступа за Југовић из Каћа у Првој лиги Србије за жене. Великић је турнир почела одлично, изгубивши само од Нарве Мај у првих осам кола, а одржавши ремије против таквих играча као што су интермајстори Ина Гапоненко (повремено наступа за Златар из Нове Вароши), Динара Вагнер и Оливија Киолбаса. Уследила су два пораза од играчица са већим рејтингом, од повремене саиграчице из Звезде велемајстора из Јерменије Елине Даниелијан и женског велемајстора Јоланте Заваџке из Пољске, иако је Адела и у тим партијама играла добро. На крају је савладала немачког женског велемајстора Фиону Зибер.

Добро издање на Родосу је имала и женски велемајстор Јована Ерић. Освајачица Купа Србије са Сирмиумом из Сремске Митровице је била 77. носилац, а освојила је 67. место са 5,5 поена из 11 партија. Овиме је она побољшала свој рејтинг за нових 16,6 поена. Јована је доживела поразе против чувене Беле Котенашвили, и најбољих шахисткиња Енглеске женског велемајстора Лан Јао, Турске интермајстора Екатарине Аталик и репрезентативке Француске интермајстора Паулине Гучард. 

Савладала је домаћу шахисткињу Панагиоту Гиоси, женског интермајстора из Чешке Мартину Коренову, шахисткињу Југовића женског интермајстора из Пољске Александру Лах и женског ФИДЕ мајстора Церен Тирпан из Турске. Нашу представницу треба похвалити и због одржаног ремија против шахисткиње Златара женског велемајстора из Украјине Евгеније Долухалове и, такође ЖВМ Јулије Антолак из Пољске.

Актуелна шампионка Србије, женски велемајстор Ирина Чолушкина је имала турнир у оквирима њеног стартног ранга, 81, јер је завршила на деоби 76. места, али је по додатним критеријумима заузела 85. позицију на крајњој табели. Једна од најобразованијих шахисткиња наше земље је већ у првом колу доказала да може равноправно играти против било кога ремизиравши у окршају са репрезентативком Француске, интермајстором Деманте Даулит-Корнете. 

Током целог такмичења Ирина је имала „шарене“ резултате. Играјући скоро равномерно и са црним, и са белим фигурама. Свакако, можемо бити задовољни постигнутим резултатом, јер је поред репрезентативке Француске, морала да игра и против Лан Јао из Енглеске и Динаре Вагнер из Немачке.