ЛАЗАРЕВА СУБОТА И ВРБИЦА Празник вере, наде и дечје радости

Ова крсна слава, коју је обележавао и патријарх Павле, увек се дочекује у оквиру шесте недеље Часног поста, па се стога прославља уз посну трпезу. Уочи празника Цвети, Лазарева субота се слави заједно са Врбицом, празником посвећеним деци и Христовом свечаном уласку у Јерусалим.

Врбица, празник дечје невиности и вере. Врбица је један од најсветлијих и најрадоснијих празника за православне вернике, а посебно за децу. У храмовима се на тај дан уносе гране врбе које остају до недељне литургије, када се обавља чин благосиљања. 

Те гране симболизују палмине гранчице којима су верници поздрављали Исуса Христа приликом његовог доласка у Јерусалим, што је описано у Јеванђељу.

По традицији, на Лазареву суботу се носе гранчице врбе, оне симболично представљају Христов тријумфални улазак у свети град. Такође се помињу Христова страдања и васкрсење Лазара, које се сматра најавом општег васкрсења верника и победе живота над смрћу.

Према хришћанском предању, Лазарева субота се везује за догађај када је Исус Христос подигао Лазара из мртвих, што је био непосредан повод за одлуку јудејских старешина да осуде Христа. Након васкрсења, Лазар је постао епископ на Кипру и према предању, живео је још 30 година, проповедајући хришћанску веру.

Овај празник је богат и народним обичајима који се разликују широм Србије. У многим крајевима се у домове уносе врбове гранчице, а понегде и коприве, за које се верује да доносе здравље и благостање. Гранчице се чувају у кући током целе године, често постављене уз иконе.

Један занимљив обичај подразумева јутарње умивање на реци, том приликом се из воде узима каменчић који се шутне што даље уз речи: „Колико сам овај камен бацио, толико змија далеко од мене била.“ Ово симболично "протеривање зла" део је народне традиције заштите дома и породице.

Цвеће је такође важан део Врбице. Обичај налаже да се тог дана убере свеже цвеће и остави у води да преноћи. На празник Цвети, сви укућани треба да се умију том водом како би обезбедили здравље током године.

У појединим крајевима Србије и данас се негује обичај познат као Лазарице, где неудате девојке, обучене у свечане народне ношње, иду од куће до куће певајући и доносећи благослове домаћинима. Ова традиција представља радост пролећа и симболизује долазак топлијих дана и обнове природе.