МЕСЕЧНО ЗАРАДЕ ПРЕКО 200.000 БЕЗ ДИПЛОМЕ ФАКУЛТЕТА! Посла има преко главе, али нема ко да ради
Највећа потражња је у Београду и Војводини, где послодавци више не траже "идеалног кандидата", већ само да се неко пријави. Ако овај тренд потраје, намеће се питање - ко ће одржавати болнице, школе, продавнице чистим и слагати кутије у магацинима?
Према подацима Националне службе за запошљавање, током прошле године, чистач хотела и канцеларија био је на другом месту најтраженијих занимања у Београдском региону. Потраживан је 3.681 магационер, док је само у Војводини недостајало више од 2.000. Огласа за ове послове било је неколико пута више на специјализованим интернет порталима.
- Ситуација са спремачицама је катастрофална – каже Андреј Малетић, власник фирме за одржавање пословних простора.
- Не само да нам недостају чистацице, већ је и лош квалитет радне снаге. На наш оглас за радно место чистача, пријави се и до 100 људи, на разговор дође двоје, троје, а не запосли се нико. Плате код нас су веће од минималца, стручније спремачице могу да зараде и више од 90.000 динара. Приближавамо се платама запослених у здравству.
Малетић каже да ни послодавци нису задовољни због "увоза" радне снаге, али је то једини начин да се осигура да ће радници следећег дана доћи на посао. Из иностранства најчешће долазе радници из Индије, Бангладеша, Непала, Пакистана. У великом броју хотела у Београду и Новом Саду већ раде спремачице које не говоре српски.
Променила се ситуација и са женама које чисте станове у односу на пре неколико година, када је било довољно питати познанике за препоруку. Сатница је скочила до 1.400 динара – месечна зарада може да пређе и 200.000, а број жена које се баве овим послом све је мањи.
- Тражимо раднике месецима. Пре смо имали десетине пријава, сада нам се нико не јавља. Људи једноставно не желе више да раде овај посао – каже менаџер једне београдске агенције за одржавање станова.
Недостатак радница довео је до раста цена: генерално чишћење станова кошта од 8.000 до 15.000 динара, у зависности од површине. Мада нам ово не иде у прилог, за оне који траже неког да им очисти стан, можда је најбоље решење да ставе руке у рукавице...
Магационер је још једно од дефицитарних занимања. Компаније овим радницима нуде зараду и до 150.000 динара месечно. У многобројним огласима за ово занимање често се наглашава могућност сталног запослења и да се обично ради прва смена. У неким компанијама се ради и од понедељка до петка, а негде до суботе. Уколико је посао у Београду, на пример, радницима се често обезбеђује смештај и топли оброк.
У жељи да пронађу магационере, послодавци нуде и могућност усавршавања и друге привилегије.
- Посао није тежак као што људи мисле, али сви би да буду у канцеларији или да раде преко интернета – истиче власник компаније која се бави дистрибуцијом прехрамбених производа. Плата није мала, услови су коректни, али нема људи. Раније су студенти радо прихватали овај посао, сада га и они избегавају.
Милош Турински из "Инфостуда" истиче да ускоро почиње летња сезона на мору, где се сезонски радници селе већ у мају, па ће нам спремачице и остали дефицитарни радници недостајати још више:
- Недостају нам и грађевински радници, конобари, кувари, ауто-механичари, ауто-лимари, возачи Ц и Д категорије. Занатска занимања годинама су била потцењена и слабо плаћена, а важило је правило: заврши факултет да не би радио физички посао. Овај приступ довео је до тога да су се генерације усмеравале ка факултетима, док су занати и основна занимања попут магационера и спремачица била занемарена.
Турински подсећа да је некада било незамисливо да занатлија зарађује више од дипломираног економисте, а сада је ситуација обрнута. Велики је проблем што држава није благовремено ускладила школски систем са реалним потребама тржишта рада. Десило се оно што нико није очекивао: послови који су некада били слабо плаћени, сада су постали "премијум" услуга. Занатлије бирају где, за колико и код кога ће да раде. Друштво је дуго потцењивало "основне послове", а сада нам се такав однос враћа као бумеранг – каже Турински.
Водоинсталатере до 250.000!
Дефицит радне снаге је највише уочен међу занатским и ниже квалификованим занимањима, показују истраживања. Послодавцима је било најтеже да нађу раднике за позиције месара, механичара, фризера, пекара, металостругара, столаре и водоинсталатере. Такође, и за ове позиције, поједини послодавци су били спремни да понуде високе зараде. Тако су месари и металостругари имали могућност да зараде и више од 120.000 динара месечно, фризери и пекари до 200.000, механичари до 240.000, а за водоинсталатере нуђена је зарада у износу од чак 250.000 динара.
Курир Бизнис / Вечерње Новости
