Ко се сунца крије... ВРУЋИНА УБРЗАВА СТАРЕЊЕ И ВИШЕ НЕГО ШТО МИСЛИМО! Научници открили ОПАСНУ КОМБИНАЦИЈУ високих температура и влажности НАЈУГРОЖЕНИЈА је ова група људи

Екстремне врућине могу да убрзају старење организма више од пушења и алкохола поготово код старијих људи, показује ново истраживање.

Студија "Како климатске промене подижу температуре широм света", објављена у часопису "Science Advances", открива да су старији људи, који су били изложени дуготрајним периодима екстремних температура, показали знаке убрзаног биолошког старења.

Научници са Универзитета Јужне Калифорније анализирали су податке више од 3.600 особа старијих од 56 година широм Сједињених Америчких Држава, упоређујући њихове биолошке маркере са температурним обрасцима у њиховим локалним срединама.

Утврђено је да су они који живе у подручјима где су температуре често прелазиле 32°Ц – што америчка Национална метеоролошка служба класификује као "екстремну опасност" – показали убрзано биолошко старење, понекад и за више од годину дана.

Шта је биолошко старење и зашто је важно?

За разлику од хронолошке старости (броја година од рођења), биолошка старост одражава стање организма на ћелијском и молекуларном нивоу. Када је биолошка старост већа од хронолошке, повећава се ризик од болести и превремене смрти.

За потребе истраживања, научници су анализирали узорке крви прикупљене током шест година (2010–2016), укључујући податке учесника из топлијих региона попут Аризоне.

Иако су високе температуре саме по себи штетне, влажност ваздуха додатно погоршава њихов ефекат.

"Важно је разумети комбинацију врућине и влажности, посебно код старијих, јер њихова кожа више не производи зној на исти начин", објашњава професорка геронтологије Џенифер Аилшир са Универзитета Јужне Калифорније, једна од аутора студије.

"Када старимо, губимо способност природног хлађења тела испаравањем зноја", додала је.

У условима високе влажности, зној спорије испарава, па се смањује способност тела да се расхлади.

"Морате узети у обзир и температуру и влажност да бисте тачно проценили свој ризик", додаје Аилшир.

Градска врућина и угрожене популације

Како глобалне температуре расту, резултати ове студије истичу хитну потребу за заштитом рањивих популација, посебно старијих, од здравствених ризика повезаних са врућином.

Према подацима Светске метеоролошке организације (WМО), 2024. година била је најтоплија икада забележена, са просечном температуром која је била 1,6° степени виша у односу на прединдустријско доба. Таласи врућине постају све учесталији и интензивнији.

Ранија истраживања повезала су екстремне температуре са повећаним стресом по кардиоваскуларни систем, проблемима са бубрезима и чак когнитивним сметњама. Светска здравствена организација (WХО) процењује да врућина сваке године убије више од 175.000 Европљана, а без адекватних мера, климатске промене би до 2099. године могле да изазову додатних 2,3 милиона смртних случајева у Европи.

Ова нова студија сугерише да су ризици за старију популацију чак и већи него што се раније мислило.

"Ако се температура свуда повећава, а популација стари – и пошто су старији људи посебно угрожени – морамо много паметније да размишљамо о стратегијама за ублажавање последица врућине", упозорава Аилшир.

Научници наглашавају да би градови могли да смање негативне последице екстремних температура повећањем зелених површина, садњом дрвећа и дизајнирањем инфраструктуре са већом отпорности на врућину.

Уколико не буде таквих мера, високе температуре могле би да представљају још већу претњу глобалној старијој популацији у наредним деценијама.