БРЕНД "СРПСКА КУХИЊА" ЈЕ ПРЕДЛОГ ВЕШТАЧКЕ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ Ево шта мисли о пољопривредним адутима наше земље на светском тржишту
Српска пољопривреда има солидне шансе на светском тржишту, али се суочава и са изазовима које треба превазићи да би искористила свој пун потенцијал, одговорила је вештачка интелигенција, то јест чет џитипи (chat gtp) на наше питање како види шансу срске пољопривреде на светској пијаци.
Мишљење вештачке интелигенције постаје све важније јер како смо ми питали и добили одговор тако ће учинити милиони других људи широм планете па је важно видети како нас вештачка интелигенција види.
Према процени вештачке интелигенције, предности српске пољопривреде су квалитет и еколошки производи. – Србија има чисту земљу и климу погодну за производњу органске хране, воћа и поврћа високог квалитета. Малине, купине и шљиве су већ препознате на глобалном нивоу. Такође, предност су и повољни споразуми о трговини – Србија има споразуме о слободној трговини са ЕУ, Русијом, Турском, Кином и другим тржиштима, што јој омогућава лакши извоз.
Преедност су традиционална пољопривреда и разноврсна производња – поред воћа и поврћа, Србија производи квалитетне житарице, месо, млечне производе и вино, што може задовољити широк спектар потражње на тржишту. Ту су као наш плус и релативно ниски трошкови производње – у поређењу са западним земљама, трошкови рада и земље су нижи, што даје ценовну предност на извозним тржиштима.
Органска производња, виногради...
Ако Србија повећа улагања у модернизацију, побољша организацију и повећа присуство на међународним тржиштима кроз брендирање и сертификацију, може знатно повећати свој удео у глобалној пољопривреди, сматра вештачка интелигенција.
Органска производња, прерада воћа и поврћа, као и виноградарство имају посебно добар потенцијал.
Еколошки и традиционални производи (ајвар, сиреви, сухомеснати производи) – Бренд „Српска кухиња” могао би да се додатно развије и постане препознатљив у свету. Вештачка интелигенција види и изазове и препреке, а то су, на првом месту, мала продуктивност и фрагментирана газдинства. Већина пољопривредних газдинстава у Србији су мала и недовољно модернизована, што смањује конкурентност. Затим, проблем су и недовољна улагања у иновације. Србија још не користи пун потенцијал дигитализације и паметне пољопривреде, што би могло побољшати ефикасност и квалитет производа.
Проблеми су и са стандардима и сертификатима. Да би ушла на већа тржишта, попут ЕУ или САД-а, српска пољопривреда мора стриктно да прати стандарде квалитета и безбедности хране. Претња су нам климатске промене. Суше, поплаве и временске непогоде све више утичу на принос и квалитет производње. На крају имамо проблема јер нам је слаба брендирана понуда. Иако Србија има препознатљиве производе, брендирање и маркетинг су недовољно развијени, па се српски производи често продају као сировине, уместо као готови брендирани производи са доданом вредношћу.
Д. У.
Пројекат „Изазови и бенефити органске пољопривреде у Војводини” реализује Дневник Војводина прес, а суфинансира Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.