(ФОТО) ОД ГРАДСКЕ ГУЖВЕ ДО ПОЉОПРИВРЕДНОГ РАЈА Породица Нешковић пронашла срећу и успех на селу

 Некада давно једва су састављали крај са крајем, јер је Данко радио у општини као чиновник, а Снежана започела са производњом пилића.

- У овчијој штали од 25 квадрата почела сам производњу пилића. Кренула сам са 100 комада. Данко је радио у Бајиној Башти и по завршетку радног времена одмах јурио у Бесеровину на имање. Уз пуно рада и труда, успели смо некако да дођемо до фарме која је бројила 2.000 пилића и посао је тада кренуо добро - каже за РИНУ ова вредна жена.

Тада су се стекли услови за проширење породице, па је овај брачни пар добио две златне кћеркице. Радило се и живело, али када је доласком већих маркета у Бајину Башту опала потражња за њиховим домаћим пилићима Нешковићи су се окренули узгоју малине, и то оне органске која има већу цену.

- Купили смо хектар плаца на идеалних 500 метара надморске висине и на њему посадили 56 ари малине. Све нас је коштало око 23.000 евра, с тим што је земља у том трошковнику била најјефтинија. Довели смо воду, струју, увели наводњавање кап по кап, набавили сертификоване саднице. Први род донела нам је 2017. када смо убрали 12 тона, наредни је донео 14 тона приноса. Уз пуно труда, рада колико год да је напорно и тешко, могуће је остварити своје снове - додаје Снежана.

Када су одлучили да се упусте у пољопривреду, нису ни слутили да ће их судбина довести на место које је историјски повезано с њеном породицом.

- Сасвим случајно смо тражили земљиште за узгој малина и купина и наишли на ову парцелу. Касније смо сазнали да је баш овде рођена моја прабака. Прво смо купили хектар земље, а потом још хектар и по. Почели смо с малином, а убрзо смо засадили и 2.650 садница купине" - каже Снежана.

Њихова одлука да напусте град није била тренутна, али им је боравак у природи постао начин живота.

- Град нас гуши, а овде пунимо батерије. Природа нам прија и осећамо се испуњено. На имању је под малином нешто мање од хектара, док је хектар и по под купином сорте Трипле Цроwн. Што се тиче малине, узгајамо виламет. Климатски услови су изузетно повољни, јер се имање налази изнад Дрине, где нема магле, а ветрови обезбеђују стално струјање ваздуха - додаје Снежана.

Сезона рада на имању траје током целе године. Посла у воћњаку има увек, осим када је снег. Главна домаћица каже да је купина једноставнија за узгој у односу на малину, па супруг и она сами доведу засад до бербе. Када је реч о радној снази, ангажују десетак сезонских радника, од којих су неки из околине, док већина долази са југа Србије.

- Организујемо се са пријатељима и родбином који такође имају засаде малине, па заједнички обезбеђујемо раднике. Наше воће је органског порекла, а пласман за сада није проблем. Сарађујемо са хладњачом из Ужица. Ипак, размишљамо о могућности прераде, али ћемо сачекати одговарајуће субвенције - додаје Снежана.

Када су у питању подстицаји, користили су повраћај средстава за куповину пољопривредне опреме.

- Добили смо субвенције за фрезу, прскалицу, таруп, електричне маказе и чак акумулаторску мотику, која је иначе виноградарска опрема. Откад смо је набавили, значајно нам је олакшала рад - кажу Нешковићи.

Ова прича показује да спој љубави према природи и предузетничког духа може донети не само миран живот већ и стабилан извор прихода.