СРБИ КОЈИ СУ ГОДИНАМА ЖИВЕЛИ ВАН ДОМОВИНЕ ОТКРИЛИ "Породицу бих једино овде стварао" Ево шта им је недостајало, а шта им одговара ОВО ИМ СМЕТА У СРБИЈИ

Иако им је живот у другим земљама пружио стабилност, каријере и породице, многи признају, како преноси Блиц, да им је питање "како би ми било код куће" често на памети.

Овако нешто пита се и један Србин (35) који од своје 16. године живи у Италији. У својој анонимној објави на Редиту открио је да га, иако је успео је да створи породични живот и изгради стабилност за себе и своје најближе, питање о повратку у домовину и даље прогања. Зато је упитао оне који су се вратили из иностранства, да ли су се или нису покајали.
"Има ли овде људи који су се вратили из иностранства да живе у Србију? Интересује ме ваше искуство са свима тим.

Са 16 сам дошао у Италији.. завршио школу, оженио и остварио као родитељ.. Радио, стварао.. у 35. и даље имам тај осећај и увек се мучим истом питањима. 'Како би ми било тамо'?", написао је он.

"Задовољни смо што смо баш у Србији"

У коментарима уследили су различита искуства. Најпре су се јавили они коју су се вратили и који сматрају да су учинили праву ствар.

"Вратили се у Србију 2002. Муж је живео и у Шведској, побегао главом без обзира, још онда му је било прилично јасно на шта ће то да изађе. Нама је сад финансијски одлично али смо доста и радили ево сад већ деценијама. Задовољни смо што смо баш у Србији, имали смо и неке друге опције. Нисам никакав родољуб, али ми је битно да не будем грађанин другог реда или странац, посебно сад кад је кренуло ово опште лудило по Западу. Имали смо и муж и ја пуно пројеката по иностранству, ишли овамо - онамо на по шест месеци до годину дана. Нисмо нигде нешто били претерано импресионирани, а у већини случајева по Европи нам се баш није свидело. После Јоханесбурга у Јужној Африци, у Србији је безбедност на првом месту па десет места празно", написала је једна Српкиња.

Друга је открила искуство свог рођака:

"Мој брат од тетке. Родио се у Француској, завршио школу тамо, запослио се и са 30 година одлучио да више не може да живи тим 'роботским животом' (његове речи, само преносим) и тако је дошао у Србију. Скоро смо баш причали и питам га да ли се покајао и каже да није".

"Породицу бих једино стварао у Србији"

Србин који је годинама живео у Пекингу, открио је зашто се он вратио.

"Живео у Пекингу од 2015. до средине прошле године, скоро па деценију. Систем савршен, стандард одличан, нису далеко од пчелињег друштва. Све може, све имаш, само не упири прстом у државу. Народ генерално сто*а (а где па није), част ретким и усамљеним појединцима који су се као такви лако издигли.. Дошао овде јер ми је са мојим људима лакше, знам их к'о злу пару. Новац ме не занима ништа више него за основне потребе. Породицу бих једино стварао овде. Овде ми је сад одлично, и даље се привикавам иако сам својевољно одсечен од свих друштвених тековина. Зове ме Кина назад скоро свакодневно али не пада ми на памет, иако ми заиста недостаје у неким сферама", написао је он па додао један користан савет:

"За оне који се двоуме да ли ићи преко или остати имам да поручим само ово: обавезно иди, пробај, изгустирај, научи, повежи се, пусти корен и пипке али не заборави да заливаш свој родни. Ако ти се, пак, прижели назад, а ти се врати, цео свет је на пола дана-дан лета. Неко никад своје село напустио није, а некога своје село никад напустило није. Велика разлика, и двосмислена. Схвати живот више као прилику и добитак на лутрији а мање као морање, гурање, стрес, ложење неким успехом зарад личног осећаја вредности или мањка истог".

"Опасно сам се ... што сам се вратио"

Ипак, да нису сви имали позитивно искуство након што су се вратили у Србију показује коментар Србина који је живео у Америци, на Кипру и у Холандији.

"Живео у Америци- закључио да ми се не свиђа концепт живота тамо - вратио се. Није ми жао што сам се вратио, 25 година касније са овим знањем опет би се вратио. Живео пар месеци у Амстердаму - вратио се, много ми се није свидело, неки други град можда, Амстердам је по мени до добар за туризам, није за живот... са овим сада знањем - пробао би неки други град.

Живео сам и на Кипру - вратио се јер ми тамо било много вруће, плус су кренуле промене у Србији на боље, мислио сам ај' се вратим да помогнем, кренуло на боље, звали ме да водим огромну УК фирму... Био сам убеђен да ако за месец дана зарађујем годишњу просечну српску плату мора да ми буде до јаја - али сам се заје*ао невиђено, убио бих себе колико сам се заје*ао што сам се вратио. Овде може да ти буде добро само ако си го*но од човека, небитно је колико пара зарађујеш. Сад радим на томе да деци обезбедим папире да могу да оду када заврше основну, тако да, из моје перспективе, на питање 'како је тамо' имаш одговор - није добро!", написао је он.