СРБИЈИ ПРЕТИ НОВА ПАНДЕМИЈА Ову дијагнозу има сваки пети грађанин, од ње може да се ДОБИЈЕ РАК, Ево како је могуће СПРЕЧИТИ ЈЕ

Свака пета особа у Србији је, пише Курир, гојазна, док свака трећа има прекомерну телесну масу

Гојазност је постала један од највећих проблема савременог друштва. Статистика указује да се свет суочава са пандемијом гојазности, а предвиђања стручњака су да ће до 2050. године број гојазних особа достићи чак две милијарде. Овај проблем погађа све старосне категорије, а ситуација у Србији под‌једнако је алармантна.

Докторка Бисерка Обрадовић објаснила је да се гојазност дефинише преко индекса телесне масе (БМИ), који се добија као однос тежине и квадрата висине.

- Нормална телесна тежина је када је БМИ до 25, прекомерна телесна тежина је када се БМИ креће од 25 до 30, а особа је гојазна када БМИ прелази преко 30. Тада се даје дијагноза Е66 - говори др Обрадовић.

Све више гојазних у Србији

Према подацима Института за јавно здравље "Др Милан Јовановић Батут", свака пета особа у Србији је гојазна, док свака трећа има прекомерну телесну масу.

- Нажалост, све чешће приликом систематских прегледа установљавамо да људи имају дијагнозу Е66. У Универзитетско-клиничком центру Србије (УКЦС) годишње се прегледа до 4.000 пацијената због проблема повезаних са гојазношћу - каже за Блиц Обрадовић.

Шта је гојазност?

Нормална телесна тежина: БМИ до 25
Прекомерна телесна тежина: БМИ од 25 до 30
Гојазност: БМИ преко 30 (дијагноза Е66)
Узроци и врсте гојазности

Према речима докторке Обрадовић нездрава исхрана је кључни фактор гојазности.

- Већина запослених нема времена да припреми здрав оброк код куће и неретко се ослања на пекарске производе и брзу храну који су пуни мастима и угљеним хидратима, што додатно доприноси прекомерној телесној тежини. Многи не планирају исхрану унапред и не носе здраве оброке на посао. Мањак физичке активност је други велики проблем - објашњава Обрадовић.

Она је истакла да постоје различити типови гојазности.

- Један је гиноидни (женски) тип гојазности који подразумева да се масне наслаге претежно у пределу кукова и бутина и стварају "облик крушке". Други је андроидни (мушки) тип гојазности који подразумева да масне наслаге у пределу стомака, што је повезано са повећаним ризиком за дијабетес, артериосклерозу, хипертензију, срчана обољења и мождани удар - упозорава Обрадовић.

Гојазност и придружене болести

Како је објаснила, гојазне особе имају више вероватноће да добију неке од придружених болести.

- Стручне анализе указују да је гојазност директно повезана са више од 200 здравствених проблема, укључујући кардиоваскуларне болести, дијабетес типа 2, хипертензију и нека малигна обољења - објашњава за Блиц докторка Бисерка Обрадовић. Додатно наводи да "гојазност значајно оптерећује коштано-зглобни систем".

- Особа са 20 килограма вишка носи додатни терет еквивалентан ношењу вреће те исте тежине током целог дана, што изазива болове и деформације зглобова. Такође, гојазност доприноси појави апнеје (прекида дисања током сна), хркању, проблемима са пробавом и хормоналним поремећајима - каже Обрадовић.

Гојазност и деца

- Посебно је важно спречити гојазност код деце. Родитељи и баке и деке често мисле да је дете здраво ако је "дебељушкасто", али вишак килограма у детињству може оставити трајне последице - упозорава она. Она је навела пример како непажња и нездрава исхрана могу годинама да утичу на децу.

Поред физичких компликација, гојазност може изазвати и озбиљне психолошке проблеме. Психијатар-психотерапеут др Јелена Поповић са Клинике за психијатрију УКЦС упозорава да гојазност може бити окидач за депресију, анксиозност и поремећаје прилагођавања.

- Гојазност не утиче само на физичко здравље већ и на ментално стање појединца. Пацијенти се често суочавају са стигматизацијом и нарушеним самопоуздањем, што може довести до озбиљних психолошких последица - објашњава др Поповић.

Болести које се могу јавити код гојазних особа:

Хипертензија (повишен крвни притисак)
Болести крвних судова
Мождани удар и инфаркт миокарда
Дијабетес (шећерна болест)
Малигна обољења
Артериосклероза
Камен у жучи
Депресија
Анксиозност

Да ли је гојазност доживотна болест и како се лечи?

Иако се гојазност често дефинише као хронична болест, она се може лечити успешно.

- Гојазност није неповратно стање, она се може лечити, али је кључ у правилној исхрани и редовној физичкој активности. Контрола телесне масе није само естетско питање, већ је од пресудног значаја за здравље. Постепено и контролисано мршављење је најбољи начин, уз савет нутриционисте и прилагођену физичку активност - каже докторка Обрадовић за "Блиц".

Лечење гојазности захтева мултидисциплинарни приступ који укључује лекаре разних специјалности. Проф. др Снежана Половина, шеф Амбуланте за гојазност УКЦС, наглашава да се пацијентима не саветује самоиницијативно узимање лекова за мршављење.

- Постоје јасно дефинисани критеријуми за увођење медикаментозне терапије. Гојазност је хронична болест и захтева доживотно лечење под надзором стручњака - истакла је др Половина.

Када промене лоших животних навика не помажу, а све дијете односно медикаментозна терапија не дају резултат, о трошку државе омогућено је и хируршко лечење.

О трошку државе омогућено је и хируршко лечење гојазности

- Најчешћа процедура је такозвана слим гастректомија или сужавање желуца, следи за њом чувени бај пас, односно премошћавање желуца. Резултати се виде јако брзо, већ после неколико месеци, после годину дана долазе до близу нормалне тежине, пацијенти који су били на инсулину, немају потребу да га узимају, хирургија даје брзе и одрживе резултате - објашњава хирург др Огњан Скробић са Клинике за дигестивну хирургију УКЦС.

Како спречити гојазност:

Правилна исхрана са контролисаним уносом калорија
Редовна физичка активност
Ограничавање уноса слаткиша и прерађене хране
Смањење конзумације алкохола (који је висококалоричан)
Редовне контроле код лекара и нутриционисте