(ФОТО) ЈЕЛИЦА ИЗ СЕЛА ГВОЗДАЦ, ЖЕНА КОЈА МОЖЕ СВЕ Она и муж на великом имању са троје деце, ради од јутра до мрака и никад се не жали

На први поглед, њен живот можда изгледа као рутина – устајање пре зоре, мужа крава, сређивање имања, брига о деци и домаћинству. Али иза те свакодневице крије се снага, одлучност и љубав према земљи и породици, особине које је чине истинском хероином села.

Јелица има 37 година и поносна је мајка троје деце. Најстарија ћерка има 18 година, док најмлађи син тек пет. Уз све мајчинске обавезе, она и њен супруг воде домаћинство које се бави пољопривредом, сточарством и производњом млека. Њихових десет музних крава и укупно тридесет грла представљају основ њихове производње, а млеко предају локалној млекари.

- Иако многи замишљају живот на селу као суров и напоран, ја то не бих рекла. Захтева одрицање, али мени је лепо и волим овај посао. Мој сваки дан почиње рано, мужом крава и сређивањем штале, а затим се наставља у кући, уз припрему доручка и бригу о деци. Поподне опет одлази до штале, а увече следи нова мужа. Ноћи су понекад испуњене бригом о кравама које се теле, али то ми не представља напор. То је мој живот и посао, у ком проналазим задовољство, каже Јелица за РИНУ.

Она није запослена у некој фирми, али зато посла на њеном имању има од јутра до мрака. Бројне су лепоте тога.

- Најлепше је то што сам увек ту за своју децу. Испратим их у школу, дочекујем их, видим како су, како им је протекао дан. Све то можда звучи напорно, али мени није. Ја волим овај посао“, прича Јелица.

Поред сточарства, породица Павловић већ више од деценије бави се и сеоским туризмом. Њихов дом отвара врата гостима из градова, посебно породицама с децом, које са радошћу долазе да доживе аутентичан сеоски живот.

- Деца из града не знају одакле долази млеко. Када дођу овде, одушеве се. Питају ме: ‘Тета Јелице, када ћемо опет да муземо краве?’“, прича кроз смех.

Одржавање оваквог домаћинства није лако, али Јелица и њен супруг не одустају. Уз помоћ државних субвенција, успевају да унапреде производњу и одрже стабилност. Млеко које предају пролази све контроле и исплате су редовне, што им омогућава сигуран приход.

За будућност не планирају велике промене – само ширење имања и наставак породичне традиције.

- Деца расту, стиже још руку за помоћ. Планирамо мало да повећамо производњу, али не бисмо мењали ништа. Наш живот је овде и задовољни смо њиме“, каже Јелица.

Она и њен супруг никада нису радили ван имања. Јелица је родом из села Овчиње, такође Павловић, и када се удала, наставила је да носи исто презиме, али сада као стуб једног домаћинства у коме се живот не мери сатима, већ трудом, љубављу и посвећеношћу.

У свету који све више тежи урбанизацији, Јелица Павловић показује да село може бити и дом и извор среће, а она је права хероина која га одржава живим.