МИСТЕРИЈА НЕСТАНКА МИЛАНА ЂОРЂЕВИЋА И ДАЉЕ НЕРЕШЕНА Данас би прославио 42. рођендан ИМАО ПРОБЛЕМ, АЛИ ГА НИКОМ НИЈЕ ОДАО
Другарица видела несталог Милана Ђорђевића како се жестоко расправља са неким!
"Мој Милан је тог 10. јуна прошле године око 8.10 сати одвео ћерку у вртић. Свратио је и до мене и рекао: "Мајко, доносим неку ћебад и зимске ствари да ми опереш"... Питала сам га да ли је гладан, а он ми је рекао да није и да је већ јео... Од тог дана од мог сина нема ни трага ни гласа... Да је данас овде са нама, прославили бисмо му 42. рођендан, заједно, уз торту као што смо то сваке године радили...
Овим речима је своју болну исповест започела Марица Ђорђевић, мајка несталог фармацеута из Ниша Милана Ђорђевића (42) који је последњи пут виђен 10. јуна прошле године. Након тога му се на излетишту Бојанине воде код Ниша губи сваки траг и од тада траје потрага за њим.
Позиви без одговора
- Мој син је 10. јуна око 11.45 супрузи послао поруку да неће стићи да на време узме ћерку из вртића и да она то уради. Рекао је да има обавезе на послу, а сећам се и да је сина требало око 18 сати да вози на неки рођендан. Међутим, мало касније је позвао брата и замолио га да одведе дечака на рођендан јер он, наводно, није могао да стигне због посла - прича Марица кроз сузе.
Каже да јој је то било чудно, а након што је више њених телефонских позива Милану остало без одговора, она је о томе обавестила другог сина који је одмах позвао Миланову супругу како би полицији пријавили Миланов нестанак.
- Помоћу Милановог паметног сата син је открио да се његов мобилни налази 19 километара од Ниша. Затим је позвао другове, познанике и пријатеље и договорили су се да се поделе у две групе. Једни су га тражили према Сусићеву, Каменици и недалеко од коњичког клуба, док су други претраживали пут ка Бојаниним водама. Када су се попели на планину мој син је видео паркирану Миланову "шкоду" и одмах га је позвао на телефон, али узалуд - прича Марица.
Бришући сузе, Марица наставља да препричава дане који су заувек променили живот њој и њеној породици...
- На терен је изашла полиција и потрага је почела још у току ноћи. Ујутру се прикључило скоро 100 људи из Ниша и сви су дошли како би га тражили. Само из Миланове фирме нико није дошао, нико није позвао, нико се није појавио до дана данашњег. Једино је шеф једног дана звао због кинопројектора, због платна...
- Велики мушки сат је био у касети у његовом ауту, али га форензика није нашла. После увиђаја је дошао Миланов шеф с колегиницом и сат времена после истраге су одвезли ауто! Да ли је то нормално? Како су то кола одмах одвезли у фирму? После три дана су нам јавили да је његов ручни сат у касети.
Деловао узнемирено у телефонском разговору испред зграде
Марица је испричала и да је Миланова другарица, неколико сати пре нестанка њеног сина, видела Милана како телефоном прича испред своје зграда.
- Рекла ми је да је био јако гласан и да мисли да се расправљао са неким, јер је деловао јако узнемирено. Ту сам посумњала да је можда тај разговор био окидач за његов нестанак, с обзиром на то да је Милан увек смирен и ретко кад сте га могли чути да повиси тон - рекла је мајка Марица.
Припадници одељења за форензику нашли су у Милановом аутомобилу службени и приватни телефон, лаптоп, таблет, као и његов новчаник у коме је била и лична карта.
Борио се с несаницом
Овакав след догађаја код Миланове мајке је изазвао велику сумњу. Зато је одлучила да пречешља све могуће локације на којима би њен син могао да буде, међу њима су и два манастира која су недалеко од места његовог нестанка.
- Била сам у манастирима Дивљење и Вета и један монах ми је рекао: "Ви немате право да уђете у манастир и вршите истрагу" - рекла је Марица.
Она се у разговору за Курир присетила и да се Милан неколико дана пре нестанка борио с несаницом и да је имао помало чудно понашање.
- Рекао је свом старијем брату и куму у поверењу да има неки проблем. Када су га питали о чему се ради, он је одговорио да ће им рећи када га буде решио!
Подсетимо, на основу изјава породице, полиција је чак реконструисала и кретање Милана од 10. јуна.
Он је тог дана свратио до своје мајке Марице Ђорђевић, попио са њом кафу. Послао је неколико службених мејлова, а онда отишао, рекавши да жури на састанак у Универзитетски клинички центар у Нишу. Милан са собом није понео ни новчаник са документима, који је пронађен у стану у коме живи са супругом и двоје деце.
Ипак, посебно забрињава чињеница да је Милан имао одређене обавезе после подне и да се јавио и породици рекао да ће их урадити.
Милан Ђорђевић је у тренутку нестанка, имао је на себи тамне панталоне, белу кошуљу са пругицама и браон кожне ципеле. Протеклих месеци, на Сувој планини га је тражило више стотина полицајаца, ватрогасаца, припадника Горске службе спашавања, шумара, рођака и пријатеља, али на жалост, није пронађен.