У МАТИЦИ СРПСКОЈ ВЕЧЕРАС УРУЧЕЊЕ НАГРАДЕ „ДР ШПИРО МАТИЈЕВИЋ” Гаталица и приче повезане музиком

Подсетимо, по одлуци жирија, који су творили Иван Негришорац, Александар Јерков и Селимир Радуловић, Гаталица је највредније признање на нашем књижевном небу добио за збирку „Друга виолина и друге приче”, објављену под окриљем новосадске Академске књиге. 

„Александар Гаталица је написао сјајну приповедачку књигу у којој је зналачки, утемељено и сензибилно описао низ људских судбина које приказују сложеност музичара, њихових живота и њихових позива. Захваљујући овој књизи читалац може да завири иза музичке сцене, али је свакако најважнији поглед у дубине душе оних музичара који траговима композитора траже финесе и детаље помоћу којих у музичким фразама остављају дискретни, готово неприметни низ отисака сопствених прстију. Ово је једна од најбољих приповедачких књига не само о музичким темама и изазовима музичке интерпретације у српској књижевности”, наводи се у образложењу жирија.

А како је у критици „Друге виолине”, својевремено публикованој у „Дневниковој недељној култури”, записала др Настасја Писарев, ова збирка приповедака састављена је „из много малих компактних свемира, сабијених и затворених у себе које читалац расклапа једну по једну”.

 „То је каталог различитих живота, исечака из времена и простора, заплета о издаји, љубави, мајсторима и ученицима, и годинама преврата које су све повезане музиком као великом заједничком темом. Управо тако чврста заједничка тема омогућава ефектно отварање различитих уметничких структура и идеја – од приповетки које готово функционишу као параболе, или европско читање зен прича, преко фаустовског мотива о проклетству даровитог уметника, до трагичних љубавних заплета у сасвим класичној дневничкој форми или постмодернистичких играрија са ирончним упадицама свезнајућег приповедача. Све ово увезано је медитацијама о музици као форми више реалности, остварујући заједничку идеју тако кохезивну да ова збирка прича оставља и нешто од катартичног утиска какав дају само романи. У овом смислу, Гаталица бира најбоље од оба света”, закључује др Настасја Писарев. 

Конкурс за њижевну награду „Др Шпиро Матијевић” расписала је истоимена фондација  из Новог Сада у знак сећања на трагично страдалог књижевника и професора универзитета. 

Шпиро Матијевић је рођен у Книну 1943. године, дипломирао је на Филозофском факултету у Задру, а магистрирао и докторирао на Филозофском факултету у Сарајеву. Живот је, на трагичан начин, изгубио у Тузли 1993. године.  Писао је поезију, прозу, есејистику и књижевну критику, доста је и преводио, а за живота је објавио збирку приповедака Сунце у процијепу (1987), збирку песама Свјетлост и нада (1988), као и роман Прогонства (1991). 

Награда „Др Шпиро Матијевић” састоји се од повеље, новчане награде од 15.000 евра у динарској противвредности  и реиздања изабраног дела под окриљем фондације. 

Досадашњи лауреати овог књижевног признања су Матија Бећковић (2007, збирка песама Кад будем млађи), Ђорђо Сладоје (2008, збирка песама Манастирски баштован), Милован Данојлић (2009, роман Прича о приповедачу), Веселин Марковић (2010, роман Ми различити), Јован Делић (2011, монографија Иво Андрић - Мост и жртва), Гојко Ђого (2022, збирка песама Пут за Хум ) и Владимир Пиштало (2023, роман Песма о три света).