КРЕДИТИ ПОД СВЕ СТРОЖИЈОМ ЛУПОМ БАНКЕ! Пооштравају се услови за привреду, али шта то значи за грађане?
Успорена привредна активност почетком године забринула је банке, па су све опрезније при одобравању кредита приведи, нарочито оних краткорочних.
Наиме, како је показала јануарска анкета коју је спровела Народна банка Србије, банке у Србији предвиђају да ће у првом кварталу 2025. године доћи до благог пооштравања услова за одобравање кредита привреди, а све као последица тога што нису спремне да преузму повећани ризик на себе.
У последњем кварталу 2024. године, оне су наставиле са ублажавањем кредитних услова за дугорочне динарске кредите, али су истовремено пооштриле критеријуме за краткорочне динарске и девизне позајмице.
Привреда је у овом периоду повећала тражњу за кредитима, нарочито за динарским и дугорочним девизним, али се у наредним месецима очекује благи пад интересовања због ослањања на алтернативне изворе финансирања. С друге стране, становништво је током краја 2024. године наставило појачано да се позајмљује, а банке су ублажиле услове за динарске готовинске и рефинансирајуће позајмице, као и за оне девизно индексиране за куповину станова.
Очекује се да ће се овај тренд наставити и у првом кварталу 2025. године, уз додатно смањење каматних маржи, провизија и накнада, док би конкуренција на тржишту и стабилност тржишта некретнина могли допринети даљем расту кредитне активности.
Међутим, банке су већ увеле одређена ограничења, попут смањења максималног износа кредита и строжих захтева у вези са колатералом, што би могло утицати на доступност финансирања у наредним месецима.
Банкар и финансијски саветник Владимир Васић сматра да је кључни разлог што су банке опрезније при одобравању кредита привреди лежи у успоравању приведне активности.
- То је за очекивати с обзиром да се привредна активност успорила. То је природна реакција, када постоји неки шум у привредној активности, да пооштре критреијуме за њихово одобравање и тако смање ризик. Чули смо и председника државе који је рекао да јануар и фебруар нису били сјајни и да је мањи прилив у буџет од ПДВ-а за 18 до 9 одсто у односу на прошлу годину. Одатле и опрез банака које хоће да виде како ће и шта ће, јер се обртна средства користе за ликвидност, па банке заоштравају тај део - објашњава Васић.
Он додаје да се радо дају позајмице ако се ради о инвестицијама.
- Уколико је у питању позајмица за инвестиције банке ће вам је врло радо дати, јер су у питању дугорочни кредити. С друге стране пад еурибора би требало да побољша трошење новца али ће се мало сачекати да се то прелије и код нас - истиче Васић.