ОВО СЕ КРИЈУМЧАРИ ВИШЕ ОД ОРУЖЈА Црно тржиште је просто незасито и ту се обрће више милијарди долара годишње АПЕТИТ ЗА ОВИМ СТАЛНО РАСТЕ

Иако се кријумчарење хране често не помиње у истом контексту као трговина оружјем, дрогом или људима, његова вредност се мери у милијардама долара годишње.

Високе цене одређених прехрамбених производа, строге регулативе и висока потражња подстакли су развој овог илегалног сектора. 

Зашто се храна кријумчари?

Разлози кријумчарења хране су разноврсни, али се обично своде на економске факторе, здравствене регулативе и ограничења у трговини. У многим случајевима, производи се кријумчаре како би се избегле високе царине и порези, што омогућава препродавцима да остваре енормне профите. Такође, поједини прехрамбени артикли су забрањени у одређеним државама због санитарних или еколошких разлога, што кријумчарење чини једином опцијом за њихове конзументе. 

Најкријумчаренији прехрамбени производи

Тартуфи – Ова луксузна гљива достиже астрономске цене на тржишту, што привлачи кријумчаре који их илегално експлоатишу и продају ван званичних канала. Црно тржиште тартуфа посебно је активно у Европи и Азији.

Плодови мора – Кријумчарење риба и морских плодова, посебно врста које су под строгом регулативом, као што су јегуље и морске крабе, представља огроман проблем. У Азији и Европи кријумчари користе илегалне канале како би задовољили растућу потражњу. Тако су 2022. године власти спречиле кријумчарење пошиљке вредне 2,2 милиона долара дивљег јастога и његових младунаца (wild пеарл лобстер and their цлеар бабиес).

Златни киви – Ова воћна посластица, која расте само на једном месту на свету, била је мета кријумчара 2016. године, када је покушано кријумчарење у Кину пошиљке вредне 9,8 милиона долара. Ограничена доступност и висока цена чине га примамљивим за илегалну трговину.

Месо дивљачи – Месо дивљих животиња попут слонова, панголина и мајмуна илегално се продаје на црним тржиштима, углавном у Азији и Африци. Овај вид кријумчарења не само да угрожава животињске популације, већ и носи озбиљне здравствене ризике.

Јаворов сируп – Чист јаворов сируп био је предмет једне од највећих превара које је Канада икада видела. Због ограниченог периода производње и високе цене (флаша чистог сирупа може коштати и преко 40 долара, што је 15 пута скупље од јефтиних имитација), кријумчари су успели да преусмере и продају велике количине овог производа на црном тржишту. Између 2011. и 2012. године, из државних резерви Канаде украдено је око 3.000 тона јаворовог сирупа, вредног преко 18 милиона долара, што је постало познато као „Велика крађа јаворовог сирупа“.

Стокфиш – Сушена риба из Норвешке достиже цену од 65 долара по килограму због јединственог начина конзервације и високе потражње на глобалном тржишту, посебно у Нигерији, где је овај производ део традиције.

Рибљи мехур – Овај деликатес изнутрица риба, нарочито високо цењен у Азији због наводних здравствених користи, постао је популаран међу кријумчарима јер легална потражња премашује доступну понуду.

Борба против кријумчарења хране

Владе и регулатори широм света улажу велике напоре у спречавање кријумчарења хране кроз појачане инспекције, строже казне и међународну сарадњу. Европска унија, на пример, користи систем RASFF (Rapid Alert System for Food and Feed) како би брзо идентификовала и спречила улазак илегалне хране на своје тржиште. Међутим, упркос свим напорима, кријумчарење хране остаје велики изазов који захтева глобалну координацију и строжу примену закона. 

Кријумчарење хране није само економски проблем – оно може угрозити јавно здравље, биодиверзитет и националне економије. Док год постоји велика потражња за ретким и скупоценим прехрамбеним производима, кријумчари ће тражити начине да заобиђу закон и остваре профит.